Nova Evropa

Чешки реализам.

»Нема народне политике без народне филозофије. Нема уошште политике без филозофије.«

(Т. Г. Масарик, »Каге! На сек«, стр. 479.) 1

Сваки народ има, свој нарочит начин мишљења. Погледи на живот и карактер Руса, Немаца, Француза итд. разликују се између себе не мање него поднебље, те економски, политички, и културни положај у њиховим отапбинама. Дух филозофије Кантове је немачки, Спенсерове енглески, Контове француски. Руски славенофили и западњади, Достојевски и Толстој, поред принципских разлика у назорима, сачували су заједнички народни дух. Масарик, најбољи филозофски и социјолошки тумач чешког народног живота, формулисао је чешки начин мишљења назвавши га реализмом. Име »реализам« познато је из литературе и ликовних уметности, али с тим реализмом није у вези чешки реализам 0

којем је овде реч, смер филозофски и политички. Кад бисмо хтели ићи

далеко у историју, прве покрете овог реализма требало би тражити код Јана, Хуса и код Чешке Браће; али ми ћемо прећи преко тог и примакнути се одмах најновијем времену, када је тај смер, попуњен страним утицајима, добио свој коначни облик и постао скоро системом. Зрш из абепз модерног реалистичког покрета и теоретичар реализма је Масарик, чије деловање за последња четири деценија значи нови препород чешког духовног и политичког живота.

Године 1888, покренуо је Масарик научни и критички часопис зАтенвум«. У томе часопису посумњао је професор Гебаувр у исправност познатога Краљодворског Рукописа, и упозорио да се ту ради о фалвификатима. Масарик је прихватио и одмах стао на обрану овога мишљења, устајући противу лажног хисторизма; али је навукао на себе мржњу патријота. Ипак је напослетку победио. Бој око Рукописа, и победа. Масарикова, нису остали без дубљег утицаја. Духови, дотле успавани народном традицијом, буде се, и расте смисао за објективно тражење истине на свим пољима. О тим у непосредној свези стоји развој критичкога мишљења: да, би се нашла објективна, истина, треба прво лосумњати у претпоставке и недоказане тврдње, и подврћи их критици. Масарик је, например, енергично устао противу антисемитеког покрета, и противу лажи о ритуалним уморствима; зато је његова особа (нарочито године 1899) била. предметом мучких наладаја нацијоналистичке журналистике, и фанатизоване клике најназаднијих елемената међу студентима, који су демонстрирали и звиждали на његовим предавањима, док га, је клерикална и младочешка јавност јавно обеђивала да је плаћен од „Кидова. Та борба Масарикова против укорењених, застарелих, и кривих појмова, и против разних непријатеља, доживљавала, је још тада барем моралне победе, и стварала је мали али одабран кадар напредњака у Чешкој.

Главна карактеристика Масарика, као човека, политичара, и филозофа, јесте доследност, у мишљењу ну делању. Филозофски рвализам Маса-

23