Nova Evropa

риков црпао је градива и снаге највише из руске филозофије. Он, нако полази од Платона, није идеалистичког смера. Према Радлу, може се Масариков реализам правилно да схвати само ако се постави насупрот филозофији последекартовекој, као покушај да се оживи платонизам н мистичност старе сколастике, и да се доведе у везу с модерним критицизмом. Та је тежња аналогна тежњама, руског реализма; а осим тога. и Масарик, као и Руси, поставља пвихолошку анализу и посматрање навупрот правилима логике и дедукцијама радијонализма.

Рвализам се разликује од рапцијонализма и емпиризма, углавном, у схватању искуства. Реализам зна само за директно искуство, доживљено и проживљено (према томе и Достојевекога вера у бесмртност душе је рвалан факт); ту се реализам дотиче мистике, и један његов руски представник, Н. Берђајев, зове своју филовофију »мистичким реализмом«, док други, Н. Лоскиј, назива свој интујитивизам »емпиричким мистипизмом«. Рвалисти мисле, да је њихово непосредно искуство право п пајчистије, IT да се је потпуно еманциповало од логичких конструкција. Споменути професор Радл, у својој књизи „Џуаћу убдеске а Шозснске" (на страпи 159.) пише: »НПа руској модерној филозофији се види, шта је реализам; то је наглалшпавање непосредног искуства, којим проживљавамо оно што се у свету догађа, осећајући да смо с тим органски спојени. То што данашња. филозофија и наука зову искуством, у томе реализам види само рефлексију о искуству, само његову ехему, у томе види он само индиректно искуство.« Масарик, међутим, и у руском филозофском реализму осећа. слабе стране, па се и према њему ставља критички, настојећи да свој правац ослободи од превласти мистицизма, да му да систем и тако реши главни проблем реализма: одношај између искуства и разума. Радл је ђак Масариков, тип филозофа чисте теорије, који се губи у апетракцијама: · он је, тражећи порекло Масарикове филозофије код руских интунцијониста, нагласио само оно што је било од мањег утицаја на развој филозофског мишљења Масарикова. У ствари, онај реализам што значи »филозофију трагичности у животу« — ради тога, што је »свестан боја разума против. тамних сила природе«, није реализам Масариков; Масарик је еклектик, који је своју реалну филозофију саздао на темељима идеја и хуманизма, узетих из чешке историје, на етичким принципима руских мислилаца, и на енглеском и француском позитивизму.

Филозофска школа Масарикова дала је највише радника на пољу практичне филозофије, јер и сам Масарик више је социјолог него чист филовоф. Један његов ђак, Дртина, реформатор је чешког школства, а други, Фоустка, води антиалкохолни покрет и наследио је по Масарику социјолошку катедру на Чешком Универзитету. Најагилнији тумач Масарикових филозофских идеја је свакако професор Радл, као филозоф еластичан и духовит, али као политички теоретичар често збуњен социјалистичким идејама. Његово становиште према социјализму, мако га је неколико пута настојао формулисати, није ни данас довољно јасно; данашње филозофско становиште Радлово објасниће, можда, најбоље овај цитат из једног од последњих његових чланака, (»Непосредни назор и чисти разум« у часопису »Олужба«): »једино на свесним принципима, јасно формулисаним и доказаним, а свима људима разумљивим и за све обавезним, може бити постављено модерно друштво. Не инстинкти, не