Nova Evropa

Да ли је Масарик, организатор чешке револуције, негирао Масарика. теоретичара политичког реализма“ — То су питање, после рата, поставили и хтели да докажу његови предратни политички противници, да тако оправдају своју нову оријентацију према Масарику, када, је он ступио на чело државе.

III

Револуцијонарна година 1848 значила је за словенске народе под Аустроугарском почетак политичког живота; те се године почињу јављати политичке странке и поједини народи Монархије иступају са. својим захтевима, политичким и културним, — али епоха апсолутизма, која је ускоро уследила, потиснула, је све њихове тежње, и тек са обновом уставног жи-

"вота, у 1860, понавља се политичко струјање. Оно се надовезује на Па' лацкога и на Хавличка, прве чешке политичаре у модерном смислу речи. У то доба се ствара старочешка странка, која одустаје од раднкализма и склапа компромис с феудалним племством, док се напреднији, млађи елементи, године 1874, отцепљују, н с помоћу аграраца, стварају такозвану

_ младочешку партију. Када су се онда појавили социјални демократи, младо_чеси настоје да од њих сачувају радничке масе и стварају народне радничке организације; тако је настала и данашња, народно-социјалистичка. странка Клофачова.

Те партије, међутим, нису имале свога израђеног програма нити јединственог становишта. има је потпуно недостајао критички дух, социјолошки критериј, и реално схватање дневних политичких догађаја. Ове то, бар индиректно, у чешки јавни живот уноси Масарик, надовезујући на идеје ПЏалацкога, а нарочито Хавличка. Нови смер, који је покренуо Масарик, назвао је журналиста Паздирек реалистичким, и то се је име сачувало јер је најбоље одговарало принципима напредњачког покрета. Масарик у реализму види сумум позитивности, и ставља га на чело свом културном и политичком програму. Да би створио што солидније темеље једне идејне оријентације, он пише велика научна дела: »Чешко пи-

птање«, Жонкретну логику«, Карла Хавличка«, и врши озбиљан покушај критике марксизма, својим најопсежнијим делом »Социјално питање« (1898), (у »Чешком питању« и у »Хавличку« дао је био филозофију чешке историје, и историско-социјолошки приказ формирања модерног политичког и културног живота чешког).

Међутим се бој између Младочеха и Старочеха стално заоштравао. Масарик се и према, том спору поставио критички; он у њему види кризу политичког живота, идејну празнину: Отарочеси су само теоретисалн и бранили Т. 3. »историјско право«, док су се Младочеси, »и у пракси ну теорији, колебали између права историјског и прирођеног, а нису знали да та два захтева. органски споје« (»Дезорганизација младочешке странке). Младочеси траже ошште право гласа, док су СОтарочеси деломично равподушни према томе захтеву а деломично и против њега. Али и младочешка странка, осим свог формалног радикализма, не показује велике

активности; у борби против клерикализма. она је млитава и неодлучна, | а када се развио антисемитоки покрет, она му се није протуставила, што ~би била дужност једне напредне партије. Масарик није могао мирно