Nova Evropa

несвесност, не простодушност, не прирођеност људска или народна, већ

теорија и апстрактни закон јесу врховни принципи Радл је дакле

противу материјалистичког схватања историје: јаке индивидуалности, и идеје вођа, за њега су одлучујући фактори. у развоју човечанства. Економски моменат, као и код Масарика, само је секундарног значаја.

[ii

»Некада су људи умирали na, част ни добро: свога народа, ми из истих разлога хоћемо. да живимо и

радимо.«

(Хавличек.)

Једно од највећих Масарикових дела је његова монографија о Карлу Хавличку (1896); ту је он први пут научно приказао рад тога вели-

кога човека новије чешке историје, ж обележио Хавличка као нретечу | политичког реализма. Ко не упозна Хавличка не може добро разумети

Масарика, јер Масарик је само научни дух који равлаже, формулише, и на делу примењује идеје генијалнога журналисте Хавличка. Бистар и жив дух, Хавличек је покретач напредњаштва и демократизма у чешком политичком животу и у томе погледу значи више него и сам Паладцки, »отац чешкога народа«. Хавличка су раније обично држали ва младочеха; али Масарик то у своме делу одлучно пориче, јер је Хавличек исто тако био против јалова младочешког радикализма као и против конзерва= тивизма. То Хавличково тражење средњег, помирљивог становишта, битна.

је ознака реаливма. Он од политике захтева троје: поштење, разум, |

и напредњаштво. Политичар треба, да зна историју и да разуме своје време, његов разум треба да допуњава његово искуство; и Масарик, У последњој глави свога дела о Хавличку, каже: »Политички реализам је за. напредак. Хавличек је веровао у развој; и то у развој постепени, зато је био противу револуције и радикализма, и радио је за напредак, како сам каже, мирни, постепени, трајни и: сигурни. Јер реалистичка, је политика позитивна и једино позитивна, Радикализам скреће од позитивног напретка налево, реакцијонарни конзерватизам надесно; — оба су нега-

тивни. Радикал радо агитира, конзервативац је често. нвагилан; противу _ радикалне агитадије и конзервативног стајања бори се реалистички ситни —

рад, посао... .«

»Историски тумачен радикализам са филозофског је становишта, материјализам; то је његова права језгра, и отуда. његова, вера у насиље и политика ради тренутног успеха; отуда и његова, револуцијонарна, романтика смрти, и незнање живети Пуним животом, марљиво, без љутње MH демонстративног театра .. « — Хавличков је реализам још далеко од

правог социјализма, он је прожет духом либерализма, а у погледу кон-

кретне политике обележен тежњом по социјалним реформама. Ове те еле. |

менте, са још јаче наглашеним идеалом хуманизма, носи све до Оветског Рата и реализам Масариков. У духу Хавличкову, он је писао: »Не пасиљем, већ мирно, не мачем него плугом, не крвљу него радом, не смрћу

него животом за живот, — то је одговор Чешкога Генија, то је смисао наше историје, и завет великих предака«.