Nova Evropa

политичке самосталности, н држале се лозинке: Слободом к просвети, напредњаци су тражили реалнији пут: Просветом к слободи. Напредна странка није била довољно политичка у обичном емислу речи, и зато се није могла брзо развити у велику народну странку. Она је била, нека врста политичког семинара, где су се приправљале вође 88 остале политичке партије. На конгресу странке, године 1912, примљен је дефинитиван програм, који је почивао на принципима позитивне унутрашње политике. ( полазним етановиштем, да демокрација у ствари значи дискусија, реалисти су тражили увек нове теоријске проблеме, и "третирали их у својој штампи на знанствен начин. То њихово теоретивирање, без политичких фраза и демагогије, имало је чисто индивидуалистички карактер, и није привлачило широких маса; услед тога су, већ пре рата, појединци, у жељи да постану вође народа, почели остављати странку реалиста и приступати једни опет младочесима, а другн народним социјалистима или социјалним демократима;

Светеки Рат је свео био на минимум деловање свих политичких странака у Чешкој. Напредна странка као скупина престала је уопће дејствовати. Масарик, душа странке, нестао је из Монархије, и започео, са Бенешом, у иноземетву, револуцијонаран рад на ослобођењу. Рат је дакле, у погледу тактике, дао нову оријентацију реалистима: они су, схвативши правилно ситуацију, документовали своје реално становиште а нису пипошто одустали од реализма, као што су им покушали пребацити с неких страна. Рат је поставио на прво место тежњу чешкога народа 52. политичком самосталношћу, и створио је у правом смислу речи чешку вањску политику, која је морала бити у онакој ситуацији ради· кална и револуцијонарна. Масарикова револуција била је само наставак унутрашње еволуцијонистичке политике реалиста; она је имала мисаону позадину и позитивне темеље, и представљала је борбу противу зла. А Масарикова етика гласа за ту борбу; насупрот Толетојеву: не опирни се злу, ставља Масарик своје: опри се злу мансоружјему руци. Аустрија је била зло: држава, која није знала за хуманост, реакцијонарча у сваком погледу; наместо тога монструма требало је поставити слободне надијоналне државе, које неће бити саме себи циљем већ увет 38 добар живот слободних људи. Зато устаје Масарик, 1917, и за самосталну пи уједињену Пољску, с излазом на море, и замишља савез држава Средње Европе, пре свега словенских. |

IV

Масариково ступање на чело Чешкословачке Државе значи свакако ослабљење његова, политичког утицаја. Џосле извршена ослобођења нестаје страначке солидарности, јер нестаје заједничког идеала: Настаје диференцијација, и на политичко. поприште ступају опет лоједине странке са властитим програмима, свака са жељом да политичком животу даде своју боју. Масарик седи на Храдчанима као символ напретка, и његова, особа: само индиректно врши утицај. Од времена до: времена он проговори, да понеку изјаву о крупним актуелним социјалним проблемима, и његове се речи шире невероватном брзином остављајући видне трагове за собом.

28