Nova Evropa

О социјализацији, например, он каже: »ја на задаћу социјализације гледам несамо као на задаћу господарску већ такођер и као на морални захтев. Не верујем да се ту ради о пуком материјализму; уосталом, поднећу радије материјализам гладнога него преситога«. А о бољшевизму Масарнк се изјављује: »Бољшевизам се мора, победити морално, социјалним реформама и политичким одгојем«.

После преврата покушала је једна скупина интелектуалаца да ожнви предратну напредну странку. (тавили су себи за задаћу опет критички рад на подручју политике, и у теорији су се веома приближили социјалистичком схватању: они су хтели да придобију интелигенцију за социјализам, да приближе становишта социјалистичких партија. Али баш непостатак партијског шовинизма био је један од узрока, да. се ова, напредна странка није могла одржати, јер ученици Масарикови немају ни енергије, ни искреног одушевљења, ни способности свога учитеља. Др. Хербен и професор Дртина, реалистички прваци приступили су, још 1917, народној демокрадији, те је напредна, странка, остала, била. без вођа. Орган напредне странке, »Сезка з!га2«, излази међутим ипак све до почетка 1920, када, се странка, дефинитивно распушта. Један део присталица прилази социјалним демократима, други народно-демократској странци Крамаржовој, а највећи део прелази чешким социјалистима, на, чијој бирачкој листи кандидира и Др. Бенеш, док неколицина ствара независтан Реалистички Клуб. У овоме клубу воде главну реч универзитетски професори Радл и Неједли, а њихова је задаћа: очувати учење Масариково о реализму. Доста присташа нашло се међу свеучилишном омладином, па су и пододбори Реалистичког Клуба основани у многим мастима, по Републици. Клуб располаже са два Hejl67bHa, JIHCTGa, »Realisticka straže RH »RealistickY obzor« (ва Моравску,

Шлеску, и Словачку), у којима Радл са серијом чланака отпочиње борбу |

за прави реализам. Он га дефинише као свестан рад, доследност, стручно |

и опште образовање, слободну критику, напредњаштво, и владу разума; само влада науке и разума, довешће до напредног и позитивног у културном, социјалном, и политичком погледу. Напредњаштво је апсолутна нацијонална и политичка толеранција, и вера у победу праведних принципа. Реалистички Клуб наставља, конзеквентну реалистичку политику, и он је једна, мала изванстраначка политичко-културна, организација са преудешеним програмом предратне напредне странке. Поштовање ауторитета државе, народно јединство, социјалне реформе, деоба цркве од државе, и широке автономије са идејним централизмом; хуманитарност и социјали. зам, као гаранција економске равноправности, — то су главне тачке програма те идеолошке организације. Радл подиже етички принцип над материјалистички, и појединца над масу; то је довело до трзавица у Клубу, који све више добија социјалистички карактер. Радикалније крило Клуба, са професором Неједлијем, све се више удаљава од Радлова становишта, и што је оно радикалније професор Радл иде све више у десно. Тако се десило да, је, напоредо са раслепом у сопијално-демократској странци на левицу (комунисти) и десницу (социјал-патријота), дошло и до расдепа у Реалистичком Клубу: Радл исказује своје симпатије за центризам, и критикује, на. једној страни, либералистички социјализам Модрачка, н на другој ненаучни марксизам комунисте Скалака. Узимајући и критичку