Nova Evropa

ovakog posla u korist slovenske nauke, Uz to se može reći, da bi se časopis kao »Sla vija«, na svima slovenskim i drugim jezicima, danas teško mogao štampati i u jednom drugom slovenskom gradu osim Praga, |

Prag će biti prvi slovenski grad koji otvara, već godine 19221923, na juridičkom i filozoIskom fakultetu svoda univerziteta visoku školu za žurnalistiku. Razume se, da će se i ovde uzimati naročit obzir na slovenske zemlje,

· Prag je, napokon, danas najveće središte slovenskoga djaštva.

U Češkoslovačkoj Republici uči sada na visokim školama na 1900 Rusa, najviše u Pragu, Sde su otvoreni za njih naročiti internati sa potpunom opskrbom, Ovi djaci mogu slušati više predavanja na svome jeziku, jer osim ruskih profesora na praškim visokim školama Češkoslovačka Republika uzdržava i velik broj dragih Rusa prolesora, koji stoje na čelu Saveza ruskih akademskih organizacija u inostranstvu, U Pragu su se tako sastali najugledniji pravnici profesori iz cele Rusije, te su osnovali naročiti ruski pravni fakultet, jedini koji danas uopće postoji (jer su pravne fakultete boljševici sasvim ukinuli), Svakako je Češkoslovačka Republika izabrala najlepši način podupiranja ruskih begunaca, kad je uzela pod svoju zaštitu rusku nauku i rusku akademsku omladinu,

Ukrajinci su osnovali, godine 1921, »Slobodni Univerzitet« u Beču, ali su ga nabrzo preneli u Prag. »Ukrajinsk4 voln4& universita«, koju podupire takodjer češkoslovačka vlada i češki univerzitet, ima filozofski i pravni fakultet, i brojala je u zimskom semestru 702 slušača, medju kojima 664 redovnih; najviše ih je bilo iz Istočne Galicije (513) i iz Ukrajine (118). i

Jugoslovenskih djaka skupilo se u Pragu posle prevrata na 2,000, Ovaj se broj medjutim već znatno smanjio, i smanjava se sve više budući da se otvaraju u Jugoslaviji još potrebni univerzitetski fakulteti i druge visoke škole, te se samo oni štipendiste šalju u inostranstvo za koje kod kuće nema škola, (Ovo je pravilo. sasvim razumljivo, osobito kod današnjih valutnih neprilika; samo ga ne bi trebalo izvoditi odviše birokratski, Više nego ikada treba da idu Jugosloveni u svet, i slovenski i neslovenski, i da ne sede »kod kuće« i samo u jednom univerzitetskom gradu, kako je to bio običaj u staroj Austriji,

Na visokim gospodarskim i stručnim školama bilo je već od šezdesetih godina prošloga stoleća uvek i Bugara, a i danas ih ima u Pragu lep broj, osobito na tehnici, i

Pomišlja se u Pragu i na uže zbližavanje slovenskih naroda na naučnom polju, Već prošle godine pokrenut je sastanak Češke Akademije i Društva Nauka sa jugoslovenskim naučnim zavodima u Zagrebu, gde je zaključeno da treba obnoviti i pojačati veze i sa drugim slovenskim zemljama, Često se čuje i želja, da bi bilo više zajednice medju stručnim slovenskim časopisima i društvima, |

Česima se svakako mora priznati, da se u duhu slovenske uzajamnosti najviše interesuju za kulturni život i rad ostalih slovenskih

35