Nova Evropa

по начелима понајближа, почела је тако једнострано примењивати на делу теорију о народном и државном јединству, да смо ми принуђени суспендовати привремено наше становиште у погледу јединства, и поћи унатраг у практичној политици — да нас не би идентификовали с онима који су ловели земљу у Бор-сокак својим погрешним схватањем и извођењем наших најаснијих и најчистијих идеја и погледа. Ове речи тумаче наше учешће на Конгресу, и у њима је садржано наше становиште према тези Г. Прибићевића; управо, услед тезе и политике Г. Прибићевића ми смо и заузели онако становиште. Изгледа нам потребно, да горњу евоју реченицу сада мало развијемо, те да — у одговор Г. Прибићевићу — укратко објаснимо, зашто емо били принуђени да пођемо унатраг у практичној политици, и да се са јединства вратимо на споразум.

Пре свега, ми не верујемо у искреност интегралног југословенског јединства Г. Прибићевића. И ми смо проповедали, откад се знамо, јединство и југословенство, па нам је познато ко је, и колико је ко, учествовао у томе послу. Гледишта која је, у том погледу, заступао Г. С. Прибићевић, као главни уредник »Србобрана«, ишчепркали су и објавили, без нарочите сентименталности, његови начелни и лични противници. Он је, како изгледа, тада ипак више био за споразум него за јединство. Али нису то балп тако тешке оптужбе, како их износе они који би имали пуно разлога, да. чисте пред својом властитом кућом; ми не бисмо замерили Г. Прибићевићу за. његова ранија осведочења, нити бисмо их уопште спомињали, да, он није посегнуо сам чак у 1897 и повео порекло својим данашњим тезама и концепцијама из своје младости. Сасвим друкче уписујемо ми у грех Г. Прибићевићу што он данас ради и мисли у погледу јединства, и југословенства, и што пушта друге да раде и мисле, који стоје под његовим непосредним утицајем, док у исти мах говори о интегралном јединству без потребе споразума, и тражи да му на реч верујемо да он доиста неће да зна за разлику између Хрвата и Срба. Његово држање према, југословенском имену државе само је већ довољно да компромитује целу његову тезу о интегралном југословенству. А ако је потребан још један врло јасан и очигледан пример, запитаћемо: је ли он икад порекао оно што пише »Српско Коло« Г. М. Прибићевића, и да, ли би »СОрпеско Коло« могло да постоји, и да пише онако како пише, као орган демократске интегрално југословенске странке%... Да засад не идемо даље с примерима, Ми смо били они који смо проповедали и пре, и сад, да — у начелу не знамо, и нећемо да, знамо, ко је Хрват а ко Орбин. да нас је то увек било, два имена за исти појам. Нажалост, Г. Прибићевић, и његови једномишљеници у данашњој владиној коалицији, својим досадашњим радом и говором принудили су нас да, у пракси, одступимо засад од провођења свога најдубљег уверења, да — привремено — пођемо за корак унатраг, да. бисмо помогли онима, који хоће да ствари поставе на, место са којега би се опет на делу могла примењивати идеја интегралног народног јединства. Под том идејом ми смо исповедали пре свега потпуну, интегралну једнакост и слободу за све народне делове, а допуштали деобу или разликовање по сасвим другим критеријима него племенским. Г. Прибићевић је, међутим, тезу о »јединству без споразума« измислио чисто у

: 129