Nova Evropa

пад једне валуте за извесно време спречи, онда се и опћи ниво цена дотичне земље прилагоди нивоу светских цена, тако да разлика у цени на импортираној или експортираној роби сукцесивно постаје све мања.

Већ од септембра прошле године, па све до пре месец дана, наша валута, на циришкој бурзи нотирала, је стално испод два сантима за крупу, односно осам сантима за динар, а да веће осдилације нису уследиле. За ову годину дана релативне стабилности наше валуте, цене су код нас биле сукцесивно досегле светски паритет, а код неких, као у житарица, и престигле су га. Нагли пораст наше валуте, услед интервенције Народне Банке и Г. Плавшића, променуо је знатно ситуацију. Успркос знатног пораста наше валуте, снижење ошћег нивоа, цена, није лако провести, поготово не у тако кратком размаку времена. Особито је немогуће енизити онај део цена који отпада на радничке наднице, јер се ове тако лако и без великих социјалних борба и покрета не даду снизити. Последица, је, да су данас наше цене, у већини случајева, над светским паритетом. Овакова абнормална ситуација значи наравно велику опасност за нашу привреду. У овом моменту, већина наших продуката који иначе иду у иноземство не могу се упустити у конкуренцу са ценама иноземства, јер су продукцијони трошкови код нас далеко над ценама иноземства: са друге стране, импорт иноземне робе данас је далеко лакши него ли раније. Услед поправка наше валуте, ново импортирана иновемна роба стаје далеко јефтиније него ли роба домаће провенијенције. Смањење домаће продукције и редуцирање експорта, скупа са повећаним импортом иноземне робе, прва је последица наглог и знатног поправка наше валуте.

Данас је опће мишљење широких слојева, да су привредници, ин то сви без разлике, довољно заслужили, и да је време да и они допринесу извесне жртве. То вреди, у већини случајева, за оне привреднике који су се подигли тек за рата нли после рата. Али има много предратних привредника који, премда на папиру изгледају данас далеко имућнији него што су били пре рата, у реалности стоје много лошије него што су стајали пре рата. Ако ми имовину тих привредника сведемо на златну базу, па ју испоредимо са предратном, онда понајчешће видимо, да ти привредници материјално данас лошије стоје него што су стајали раније. У свим тим ратним и поратним милијонима, већи је део само фикција. Ако сада ти привредници имају велика складишта скупо купљене робе, данас су у опасности да изгубе велики део несамо садашње него и предратне своје имовине. Уколико пак ти привредници поседују и знатне дугове, којима су финансирали куповину робе, већина њих стоји данас пред финансијалном катастрофом.

Ми, наравно, не мислимо да је овде наша задаћа да ломимо копља за интересе трговачког сталежа, тим мање што судбина овог сталежа не игра најодлучнију улогу у привреди једног народа. Али порастом динара углавном је тангирана наша индустрија скупа са свима онима који су у њој. За пример да узмемо ситуацију наше дрвене индустрије, будући да ова, по величини производње, по количини извоза, и, што је главно, по броју запослених радних сила, спада у нашу највећу индустрију. Узевши у обзир, да је цена дрвима у иноземству у задње доба остала. нота, или се веома мало променула, експортер дрва добија данас, кад та-

256