Nova Evropa

би необично занимљив посао 38 социјолога, будући да је реч о емиграцији која, у смислу масе, стоји пред нама као јединствен примор. Нису то само аристократи-емигранти из времена велике Француске Револуције, и несамо емигранти нових времена које из домовине истискује економска нужда, и који траже примену својих снага у државама са, слободним територијама, и са незасићеним тржиштима рада; него се као 'особита црта ове руске емиграције јавља чињеница, да у њој превлађује интелигенат, и то елеменат радне интелигенције.

Узмимо за пример руске избеглице у Југославији. Пред нама су „статистички подаци, израђени од статистичког одељења Државне Комисије за Руске Избеглице у Београду. Ти подаци сведоче, да се у средини руске емиградије у Југославији налазе 75% лица са вишим или средњим образовањем. Преостали део, у својој већини, садржи лица са нижим или домаћим образовањем. Број оних који нису никако образовани савршено је незнатан, и не прелази 3% од целине, при чему не треба губити из вида да је проценат неписмених у Русији огроман. Дакле је талас вмигтрадије понео из Русије претежно образоване слојеве. А да се то није десило ни по прохтеву, нити по слабој жељи да се послужи отаџбини,

томе сведочи сва, историја руске интелигенције, па и оне која, оставши.

Русији и непришавши логору победитеља, трпи муке глади и живи без сваке правне заштите, али продужује служити Русији а не фантастичном идеалу Треће Интернацијонале. Ти људи заслужују несамо свако саосећање, него и дубоки поклон пред њиховим херојизмом. Немају право они који клевећу руску емиграцију, оптужујући је за издају животних интереса Русије. Сада се већ ван сваког спора јасно осетило, да Русијом не управља радничко-сељачка влада него влада партијска, комунистичка. Московски процес противу социјалиста-револуцијонара, прогон из Русије чланова Централног Комитета, социјално-демократске странке, сурови прогони социјалиста у Грузији, све су то нови и снажни докази за горњу тврдњу. Ево, уосталом, још један добар и јак пример. Пре једно годину лана, образован је био у Москви један општи одбор за помоћ гладнима, савршено слободан од сваке политичке сврхе; међу организаторима, тога, одбора, налазили су се врло угледни представници радикалног крила, руске демократске интелигенције, например учени економиста (О. Н. Прокопович и књижевница Е. Д. Кускова. Одбор је био образован по одобрењу совјетских власти. Али, после кратког времена, он се одједаред распушта, а, активни се чланови његови хапсе, да. би, затим, административним путем, били бачени у удаљена, места, северних руских губернија. Од још суровијих казни и од смртних пресуда спасла, их је једино интервенција Фритјофа, Нанзена. 0. Н. Прокопович и Е. Д. Кускова нашли се, после многих натезања, с онв стране границе. »Настојавали смо да продужимо свој рад У Русији, и за, Русију, а место тога, смо, ево, прогнани иза њених граница«,

казао је, у своме говору, одржаном у Берлину, С. Н. Прокопович. —

Недавно, Максим Горки (који је, како је познато, одржавао присне везе са представницима, совјетских власти), пишући Анатолу Франсу, и једном од угледних комуниста, рекао је, да расправа против социјалиста-револуцидонара, прети совјетској Русији несамо белогвардијеким бојкотом него и бојкотом свих европских социјалистичких група, које стоје изван Треће Ин-

239