Nova Evropa

Које. је трак krajnji cilj svih nas, postići će se ере. (пајргттоdnije, radom i uticajem: kulturnih ljudi, i udruženja; omladinci, kojima ideja duhovnoga:· jedinstva leži na srcu, učiniće: najviše alo se upišu u »Sokole«, u »PFerijalni Savez«, i OSL po prevashodstvu jugoslovenske ustanove, i ako u njima razviju svoje nestrpljive delafnosti, i dadu maha svome ftrezvenom oduševljenju, Rad u tišini, koji je uvek najplodniji, meka nam bude simvolom uspeha i i simvolom Јаре šlovenstva, To je jedini i jedino dob put. j - Radoje 1. Knažović!

Радничка класа, и фашизам,

Код нас се: доста писало 0 равним организацијама, које у се поје

виле под разним именима, али које се обично популарно називају фални-

стичкима. Назив сам потјече из Италије, из класичне земље што се тиче тих организација. Као увијек, и овдје су постала разна: површна схватања, и цијела. · појава фашизма овијена је неким мистеријозним велом, који онемогућује да' се ствар посматра од корјена. Међутим, поставимо ли.се на

становиште. класне борбе, сва ова Ма бивријовн от ишчезава, и ствар се указује у правом свом свијетлу..

Појава фашистичких организација, данас, у вријеме заоштрене кл ласне борбе између буржоазије и пролетаријата, није необична. Југославија, исто тако, није у том погледу ни прва ни посљедња. Свуда гдје год се владајућа

класа не поуздава сама У свој режим, ствара она, овакове борбене орга-

низације, које имају, уз пјелокупни државни апарал, да бране њезине интересе, који се — разумије се — идентификују са опћенародним интересима. У евим капиталистичким државама дакле постоје овакове организа-

ције капиталистичке класе против радничке класе. Те организације носе

додуше разна имена, али све оне имају исти смисао и изразито класни карактер. Тако имамо у Италији фашисте (које наши дословно имитирају), у Шпанији самотене, у Њемачкој оргеше, у Белгији Грађанеку Лигу, у Америци легијонаше, и т. д. Дјеловање оваких организација не очитује се тако јасно у вемљама у. којима власт има извјестан ауторитет, дакле ондје. гдје је власт и сама довољна да одбрани интересе класе чији је она репрезентант. Гдје је режим чврст, а раднички покрај слаб, ту се овакове организације ретко стварају.

Послије "Свјетског Рата, положај капиталистичке класе постао је У бвим земљама небигуран, а моћ организованог и класно-свјесног радништва силно је порасла, — нарочито у неким земљама, међу које спада и Југославија —, тако да св је калиталистичка класа осјетила угроженом,

те непоуздавајући се доста у свој државни апарат. осјетила је потребу

за стварањем својих неслужбених борбених организација. Италија је у том предњачила, и тамо су се оне развиле у својој класичној форми; више него нигдје другдје можда, тамо се њихов класни карактер. испољио у свој својој Јасноћи: свакодневне крваве борбе талијанских радника са фаштистима, које су се у задње вријеме формално претвориле у грађански рат,

270