Nova Evropa

_биле еу олити знок "слабости талијанске владе, која је, немоћна према развијеним радничким организацијама, повлађивала фашистима.

Изразито класни карактер ових организација мање се истиче у оним државама, на чијем територију пребива више нација или племена, који се међусобно гложе. Наиме, овдје ове организације немају само за, задаћу, да гуше прохтјеве радничке класе, што им је свакако један од првих природних циљева, него оне треба. да сузбијају и захтјеве и оних нација или племена. чији се интереси косе са интересима оне надијоналистичке буржоазије у чијим је рукама државна власт. Југославија је једна од такових држава. — Код нас, у ствађи, постоје још разни племенски спорови, који У задње вријеме све више угрожавају народно јединство. Сви ти спорови "базирају, унстини, на економским факторима, па и на чисто административним; наиме, постоји заправо спор између српске, хрватске, и словеначке буржоазије ради економског престижа, и управне власти у земљи: хр"ватски капиталисти, И већи дио словеначких капиталиста, "осјећајући со запостављени и у евојој експанзивности стјешњени, теже за промјеном облика државног уређења, тако да бин они дошли до једнаког удјела. У "експлоатацији земље. Код нас још нема јединственог капиталистичког "типа, мако је наша буржоазија внала да, иступи јединствено против рад-ничке класе (као н. пр. у вријеме великог штрајка жељевничара). Осим

тога, у склоп наше државе ушле су и неке надијоналне мањине, као што су Маџари, Нијемци, Румуни, Бугари, и т. д.; све оне имају опет неке своје специјалне интересе и захтјеве, који се такођер не слажу са интересима српске буржоазије, данас 'на влади. Кад све то узмемо у обзир, онда "нам постаје јасна и представа O југославенском, односно српском, фашизму.

Код нас су се оваке организације почеле стварати у вријеме великих радничких. штрајкова, као њихова протутежа. Познато је, како је за великог штрајка рудара окружни начелник у Тузли (Грудић) организовао такозвану народну гарду, која се прославила мрцварећи штрајкаче и чинећи равна насиља Над самим њиховим обитељима. То је био скуп "бандита, којима. је власт дала оружје у руке и плаћала их за то њихово народно дјеловање«. Слични су се догађаји одигравали у вријеме »О06знане«, и послије оних атентата на, Регента и Министра Драшковића. МеЂутим је ступила и сама власт на поприште, и на један веома бруталан начин распустила је комунистичку партију и све друге радничке оргапи“ задије, дапаче и оне чисто стручнога карактера. Тим начином успјело. јој је, бар привремено, да пригуши. још онако млади иу борби пеочврели раднички покрет. Послије оваког сјајног документирања, »моћи државне власти«, народне гарде, и сличне организације, доиста, нису имале. потребе да толико иступају противу радничке класе — државна власт учинила је то сама. Радничка им класа више уопће не смета, и зато и не долази У задње вријеме до конфликата, између њих и ње... Међутим су се, баш у то вријеме, развили племенски спорови до кулминадије, и сад се на том пољу очитује дјелатност ових организација. Свакодневни "догађаји TO потврђују. - | i |

Али, док се радничка класа опет подигне, и заузме 'своје: раније позиције, неће преостати друго до оно штону Италији, т. ј. борба напретка тротиву реакције, борба класе која ће створити будућност са класом која

271