Nova Evropa

po-te ciljeve, narod ima pravo da ga promene ili sruši, i da uspostavi novu “vladu, polažući njene osnove na takve principe, i organizujući njenu moć u takvoj formi, kakvi bi njemu ла najpouzdaniji za ostvarenje bezbednosti i sreće«,

То је taj” drugi „pasus, koji se ne pominje, iako bez njega nema vrednosti ni onaj prvi, On je samo jedan od onih mnogobrojnih pastsa, što daju Američkoj Konstituciji i Deklaraciji Nezavisnosfi njihovu pravu demokratsku bitnošt, jer on tvrdi da је „moguće da i lada bude destruktivna po narodno dobro i napredak, i da je protiv svake destruktivne vlade nesamo slobodno nego i nužno upotrebiti sva sredstva da se njena moć uništi,

Ona vlada koja radi protiv ovih j još pre sto sodina ustanovljenih principa, ta vlada danas nesamo da je neprijatelj svake demokracije eć je pri današnjim živofnim uslovima i destruktivna po svaki onaj narod koji želi da je njegova budućnost zasnovana na demokratskim principima, I prema tome, svaka akcija za uklanjanje jedne takve vlade, baš po demokratskim pojmovima. velikih tvoraca svetske demokracije, dozvoljena j je. ·

Kao Što! se vidi 12 američke Ноје | slavni cilj jedne po narod korisne vlade mora da bude: rad na blagostanju naroda, таštita gradjanske jednakosti i prava, i obezbedjenje lične sreće i powoljhih uslova za život svih članova zajednice, Ti su tvorci komnstitucije bili svesni fakta, da se samim progresom čovečanstva ekonomski uslovi i sve druge prilike u životu menjaju, te da je prema tome nemoguće uspostaviti izvesne principe po kojima bi se večno vladalo, Sjedinjene. Države onakve kakvim su ih oni stvorili, za njiovo doba, bile su doista. najnapredniji i i najslobodoumniji kut na zemlji, Ali devetnajsti vek, sa svojim strahovitim industrijskim progresom, neopisano je promenuo izgled njihovih država. Današnji kapitalistički režim, koji je ovde dostigao vrtoglavu visinu, načinio je one socijalne norme koje su vladale u Vašingtonovu društvu: "розуе apsurdnim sa „svojih neopravdanosti i i zastarelosti,

Da li može u današnjoj modernoj industrijskoj Americi jedan savremeni Amerikanac ma i izdaleka da oseti onaj dah šlobodoumlja i jednakosti i napretka ka sreći što su ga nekada punim grudima "udisali njegovi preci? — Ne može, jer evo šta je današnja Amerika. Evo bar malo od njene statistike: »Bogataši, svega dva procenta od naroda Sjedinjenih Država, drže u svojim rukama šezdeset procenata narodnog bogatstva, Srednja klasa, koju čine tridesetitri procenta naroda, poseduje sva skupa iridesetipet procenata narodnog bogatstva — što je donekle pravilna podela, Dok sirotinja, koju čine šezdesetipet procenata naroda, poseduje zajednički svega pet procenata od narodnog bogatstva«, Da li je moguće udubsti se dovoljno u Ovo,i pojmiti ove kolosalne razlike? I to je sve prema cenzusti još iz 1914, Те је godine bio »najmanje jedan čovek na stoideset milijona koji ·je imao imanja u vrednosti od bilijon dolara, Prosečna imovina članova radničke klase je 400 dolara od glave, Prema tome, taj jedan 'Pojedinac poseduje onoliko koliko dvaipo milijona radnika u zemlji&.

352