Nova Evropa

tražnja је bila veća nego ponuda, Posle гаја је (ај nesrazmerni odnos dobio skoro abnormalan karakter, i još je, uz to, pogoršan jednom drugom, sekundarnom, ekonomskom pojavom: niskim kursom nemačke valute, otežanim uvozom, oslabljenim utiajem strane konkurencije, U istoj meri ojačala je klasna svest poljoprivrednika; ona je danas dobila karakter opasnih, skoro patoloških socijalnih osobina i moći, i javlja se u drastičnim i često rugobnim oblicima, Poljoprivredna klasa poprimila je dimenzije jednog organizma koji pati od vodene bolesti, ona Je dobila oblik jedne simboličke figure za karikaturu, jer je sva prepunjena banknotama, nabijena mrtvim budjavim kapitalom, Nju raspinje bes zadovoljstva, bes presićenosti, najružniji od svih u velikoj skali socijalnih oseČanja; ona je sva otrovana sebičlukom, gramzivošću, nezajazivošću, ona: je zaražena preziranjem sirotnih, ironijom za gladne, cinizmom prema ekonomski nemoćnima. Ona. gradi i kupuje sve što ima neku trajnu vrednost, 1 560 јој treba i što ne treba; ona skoro sa zlobom prodaje, sa ljutnjom daje, kao da je pokrala, — ona čini utisak kao da bi najradije sve sebi zadržala; ona upravo besni kada se od nje nešto traži, kada joj se neka ograda postavi, ona je suvereni gospodar u svojoj sleri, oseća se i poštupa kao da je u svojoj, samostalnoj, sgrarnoj državi, |

Taj veliki ratni i poratni poremećaj u ekonomskom životu Nemačke, ta pomerena osnova. njena celokupnog ekonomsko-<socijalnog života i egzistencije njena dosadanjeg društva, i poimence ta smanjena proizvodnja, to je vinovnik skoro svih zala i nevolja današnje Nemačke Države, to je uzrok njene krize; Njen uticaj razvijao se u dva pravca, · : 0

'Na jednoj strani, stvorio je nepomirljive protivnike države, čitav neprijateljski tabor u samoj državi, Glavni njeni protivnici, to su dve najvažnije proizvodne klase, industrijalci i agrarci, Proizvodnja, koja je tako smanjena, tako ograničena, kojoj je tako nesrazmerno otskočila vrednost, stvorila je u njima everenje, da su oni spasli egzistenciju društva, i da oni imaju najviše prava da odredjuju političke predstavnike celog društva, Ona je, zatim, osnažila njihova uverenja o tome, da su njihovi ekonomski i socijalni principi jedino tačni i spasonosni, da se oni moraju primeniti u svim granama ekonomskog života, i to do krajnjih konzekvencija, i da oni moraju dobiti izraz u celom socijalnom i političkom životu zemlje, Ona je, najzad, izvanredno osnažila njihovu aktivnost i borbenost, raspirila je njihov poduzetnički duh, i razvila je njihovu težnju za proširenjem akcijonog polja, za osvajanjem svih mogućnosti za preduzeća. Zato je privatna svojina, kao socijalni problem, stekla u Nemačkoj svoj stari prestiž, svoju staru sigurnost; ona je jača nego pre rata, i skoro je neprikosnovena u onoj meri koju ima samo u fazama svoga poleta, svoga razvijanja, u doba kada zaposluje i daje hleb seoskom roblju koje. ekonomsko-socijalni vihori raznose po zemlji, Borba protiv- privafne svojine postala je, u programu nemačkih socijalista, samo jedna teoretska, dogmatska teza, i nedavno, spajanjem nezavisnih socija-

337