Nova Evropa

задаћу, почола. да прелази у вишу сферу, У. сферу. човечности, праведности. · Истарски вођи, несматрајући више опасност тако великом, напуштају по- лако нацијонализам као једину основку своје политике, пристајући уз: различите странке у Хрватској — може се рећи, не у корист Истре. Но без " обзира на све то, Истра, у двадесетом веку, пије више аустријска покрајина која би важила као талијанска. Истра. није више крај у коме се може. констатовати рапидно пропадање нашега народа; она није. крај у: коме. бахати чиновници из туђине могу некажњено вређати човечански и нацијонални понос, или силом и доскочицама ометати изражај народне воље на изборима, — већ је она крај у коме се наш народ афирмирао, c PO cBemhy у својој бројности и снази. i

Долази рат, талијанска, окупација, Рапало, и плодови дугога и · пожр- : твовнога, рада. наједном су изгубљени. Уз противника који уз стару мржњу и силовитост у проведби својих планова имаде у рукама, још и власт; уз полагано господарско пропадање покрајине која је уметно отргнута, од. свога. залеђа, којој су пререзане артерије, — наш је живаљ у Истри, најсвеснији наш живаљ, уз вечно проклетство неслоге и амбиције појединаца. у њему самоме, готово осуђен на сигурну пропаст. Стогодишњица Витезићева рођења. (24. јула, 1922), затекла је његово родно место — Врбник додуше сасвим слободним, но уз валај големога, дела, целога. краја за који је Витезић радио, и који је пао у гори положај него ли је икад био.

Личност Витезићева, међутим, добија тиме само још одређеније значење, и имаде га специјално данас, кад се тако брзо заборављају имена. уз која је везан живот целих наших крајева и целих поколења.

Не желимо да се цели наш живот поставља на, базу надијоналистичку, јер то значи без спасења повратак у старо. Не бисмо хтели ни да се наше владање према, суседима равна у првоме реду према надијоналноме моменту. Но у часу кад са, свога надијоналнога обележја трпе. тисуће и THсуће, кад им се силом хоће да наметне ознака. које они неће, која је неприродна, и кад се због тог свог обележја у становитим приликама проглашују бесправнима, — надијонализам није више нешто конзервативно, звук празних речи, него је крвава, потреба, вапај целе унутрашњости за |. и светлом. Та се крвава, потреба осећа у пас најаче још у вези

с Истром, јер је ударад халапљивог нацијонализма и империјализма па рој страни најнеправеднији баш у Истри, где се надијоналне границе“ даду повући доста, лако, без велике неправде за, једне или друге, и где су највећи појединци и нашег и талијанског народа признавали обојима, право на, егзистенцију. Победио је онај који је моментано био јачи; али бол пало једног измученог и патничког краја постаје тим горчи и тежи. -

У таким приликама име Витезићево не значи само. сећање на прошлост, па минуле борбе које се могу заборавити; не значи ни само човека. који је извршио у прошлости свој задатак, и преко којега се може сада. прећи; није само сећање на методе рада које су, крај нових проблема, постале несавремене — већ значи, по основним обележјима његове личности, по његову големом идеализму и његовој беспримерној радиности, пре свега: један симбол, једну веру, један путоказ: бити предан своме позиву, у злу и у добру, у успеху и неуспеху, у великим и малим стварима, без узмицања, без колебања; клонити се величајних фраза и демагошких поклика,. и радије отрти сузу једнога патника и подићи срчаност једнога потиште--

391