Nova Evropa

zemlja za čas će ostati bez imena i bez gospodara. — 1 tako vas Erik drži, sve dok glupa, vodjena svetina, sričući svoju tobožnju »svetu« volju kao bukvarci lekciju, ne izviče za kralja nevaljalca Jovana na mesto nesrećnika Erika,

*

U čemu je stil Studijaca drugi i nov prema stilu Hudožestvenika? Više je živosti i intenziteta, jer je isto onoliko psihologije, a više slika, Više slika? — usprotestovaće neko, A. zar može biti više i viših slika nego što su one iz »Cara Fjodora«, nego što su one iz » та Sestre«, nego što su one iz»Ujka Vanje«, ili iz »Revizora«? — Može, Može biti i više scenskih slika, i može biti, sem ilustracija, još i scenske plastike, I u tome je ono što je kod Studijaca novo, možda i korak ka potpunijem i boljem,

Psihologija je poglavito stvar rase, sredine, i vremena, (Ko ne zna Rusiju, i ono doba, taj se i pred gorostasno čovečanskom dramom »Braća Karamazovi« snebiva.) Dočim su slike vaselenski opšte predstavljanje. (Otud osvajanje kinematografa, uprkos svoj neočišćenosti od brutaliteta i gluposti,) Rešavanje toga problema kod Studijaca ne ostaje, naravno, samo na toj više manje praktičnoj liniji, Nego se baš u ime čiste umetnosti traži više plastike i više arhitekture živih pokreta, Dakle nesamo izvrtati dušu napolje, nego terati i sabijati njene impulse u držanja, u grupe, u geste, koji će biti nesamo izraz nego i plastika nekog duševnog akta ili Sibanja. Nasuprot, ili uz psihologiju, koja je duševna dinamika, moderna scenska slika, koja je duševna statika, U Hejermansovoj drami »N a de ž da« radi ovaj plastični detalj: kadgod u ribarsku porodicu grune nesreća, ili joj preti kob, onaj član porodice koji je kriv, ili osudjen, beži instinktivno u isti ugao sobe izmedju peći i kreveta, i onde vidimo akt gneva, odbrane, pretnje, ili očajanja, Figure i grupe dobijaju s takvim dispozicijama dubolu etičku ili estetičku vrednost, Šekspirova »Dvanaesta no ć« sva je u slikama, i to joj je najpravilnije umetničko izvodjenje. Ona je puna dogadjaja i scena koje nisu sudbine, nego su uloge, i ako im se želi dati umetnička afirmacija ne može se bez maske, linije, i grupe, bez onog antičkog momenta, da čovek držanjem i plastikom izražava svoj značaj i svoje nastupanje u društvu, dok dušu zadržava samo za sebe, Tako isto Person, u »Eriku«, u prvom činu, smešnom i raskalašenom piruetom sebe i svoga plašta izražava. radost što čuje smej gospodara; dočim je psihologija piruete, tojest drskost od predosećanja da se zadobija moći nad krunisanom glavom, sakrivena, U »Briku XIV« se, dalje, kreće jedan mrtvački, monumentalni, bledi, isušeni svet dvorana i plemstvo, prema krvnom, hitrom, i od poze slobodnom živom životu, koji se hvata u koštac sa lešinom i vampirom, Kakvu psihologiju mogu imati kraljica-mati i stari plemić Struve? Nikakvu, Ali njihove karikature, mrtvi glasovi, lapidarni razgovori i odgovori, koji glase kao natpisi nad starinskim kontrafama, daju toj starini sublimnost, svoje vrste estetiku, Ona nabeljena, presovano suva, manekenski obučena, unutri potpuno usabla, od svetlosti poplašena, bezglasna mumija kraljice-matere, samo slikom i

50