Nova Evropa

Filozofija prakse.

U zadnje vreme, naročito u krugovima onih, koji ne deluju aktivno na političkom polju, takozvanih apartajističara, nailazimo na razna mišljenja oko organizacije naše države, njena društva. Ta se mišljenja specijalno ističu posle Zagrebačkog Kongresa, Predlažu, na sve strane, organizaciju klu bo va, sa zadaćom da se stvori, obnovi, nov, proširen društveni tip. Taj tip, u prvom redu, trebao bi da bude nacijonalno, jugoslovenski širokogrudan, i dalje, socijalno etičan, Lepo. I dobro, Ali, teoretičari tih uverenja, u dobroj nameri, kao što su to činili i pre, ipak, na koncu, greše, Jer njima je, kako nam se čini, vrlo malo poznata takozvana filozofija prakse, Ona znači: treba, i to što pre, reformisati poglede na svet naše inteligencije, Ona još uvek luta; sanja o snovima posebnog Mesije, koji bi imao da reši naš državni gordijski čvor: u stvari, udaljena od mas4, posadjena u naša kulturna središta, ta ista inteligencija ne razume dovoljno narodne potrebe, One su, medjutim, jednostavne i jasne, Naš svet hoće, da svako ko se o njemu bavi — pa to dakle zahteva najviše od političara — direktno živi; radi, snuje s njim, Jer široki narodni slojevi ne razumeju slova i kitnjaste fraze o budućem novom socijalnom tipu, Oni su, za te briljantne manilestacije našeg intelektualizma posve neose{ljivi; zbunjuju ih apostoli daljine; neumorno vape za ljudskom blizinom, za kontaktom i idejnom intimnošću, Idejna intimnost leži u unuirašnjosti psihološkog raspoloženja našeg naroda, koje kategorički zahteva: lični kontakt sa onima s kojima nameravaš da poduzmeš izvesnu stvar,

Ovaku je praktičnu filozofiju naš svet oduvek voleo, pa je i danas još voli i ceni, I zato nije čudo, što G., Pašić još i danas caruje u našoj državi, jer ljudi kažu, da je on nesamo domaćine, koji glasaju za skupštinu, nego čak i njihove krmače poznavao, G. Pašić je čovek praktične koncepcije, — otud njegovi uspesi u domaćoj politici, Proiivnici njegovi, koji se kupe oko gotovo celokupne mladje inteligencije, iako su narodu idejno mnogo bliži, ne uspevaju da ga obore, ili, bar, diskredituju, Razumljivo je i zašto: nemaju smisla za praktičnu stranu stvari, A. ona je temelj praktične filozofije, U tome je velika greška mladje inteligencije, iako samo taktička.

Dalje, mnogo kobnija mana naše mladje inteligencije bila bi ta, što traži nov socijalni tip a neće da shvati vreme u kom se društvo socijalno transformiše, Ovde se radi o čistoj principijelnosti, koja se sastoji u tom, što se i suviše mnogo, kod nas, naglašava nacijonalni momenat, Bojimo se da ne izgubimo državnu samostalnost, Istina je, današnji režim doveo ju je na rub propasti; ali je još nije upropastio, Taj istorijsko-negativni akt ne dozvoljavaju one latentne narodne sile koje, u potaji, čekaju da se podmlade, rašire, i dadu oduška potenciranijoj aktivnosti, koja će iz temelja da menja našu društveno-ekonomsku strukturu, U toj socijalnoj metamorfozi, koja se obično tek sekundarno ističe od strane naše inteligencije, vaskrsnuće ono što hoćemo: široki jugoslovenski nacijonalizam. Zato je neobično mnogo

111