Nova Evropa

који је рачунао — узалуд — да ће спасти своју земљу на. Мировној Конференцији. — Ја сам стар човјек, — одговори он, — па је могуће да нећу поживјети рестаурирану Угарску; али мој син, он ће ју засигурно доживјети.

— А колико од ваше бивше територије мислите добити натраг“ —

— Све! — одговори гроф Апоњи; — Словаци већ мрзе Чехе, и то још жешће него ли ми. Сјевер ће се повратити к нама најпрви. А југ ће одма за, сјевером. Западни Хрвати неће дуго сносити превласт инферијорнијих оријенталних Срба. Они Ке се повра тити к нама тако сигурно као што дан долази послије ноћи: — И он је махао руком док је ово изговарао, као да. је његова жеља већ у испуњавању.

Неки Мађари, као напримјер Јулије фон Валден, предсједник највеће будимпештанске штедионице, задовољио би се н са половином онога, шта тражи гроф Апоњи..

Говорили ви ма са коликим бројем водећих људи у Мађарској, у сваком случају ће вас изненадити једна чудна, појава: индивидуално они могу сматрати себе конзервативцима, либералцима, или радикалцима; али кад дође говор на спољну политику, сви имају исту фиксну идеју. да мене разговори у Будимпешти бијаху постали неке врсте игром стрпљења, јор сам морао чинити напоре док истина није процурила, ван. Гроф Бетлен, напримјер, одговорни је шеф мађарске владе. За мог посјета код њега, он је почео казивањем о пријатељском држању своје владе у свим односима, Мађарске према својим новим сусједима, — сусједима који, како то он са много театралног осјећања, рече, »неће да нам вјерују«. Прије него ли је прошао и један сат времена, он је ударцима по углу свога стола наглашавао тврдњу, да су Чеси, Румуни, и Југословени, ниже расе, које немају моралног права на посебан државни живот. То је мађарски менталитет.

Чињеница, је: да је мађарска психологија нешто посве специјално, различита од сваке друге психологије, у Европи или другдје. СОтраноц "тешко може да ју схвати. Пред Ратом, било је врло мало странаца који су је могли разумјети. Будимпешта, је била угодан град, са добрим хотелима, променадом, токајцем, и дражесним друштвом. Као домаћини и ко:верзадијоналисти Мађари су дивни. На Угареку је обичан посјетник гледао кроз нејасну успомену на Кошута — Кошута ослободиоца; заборављао би, да слобода, за, коју се Кошут тако јуначки борио, бијаше слобода само за, његову расу, слобода, искоришћивања, других у корист ослобођене Мађарске, Данас, налазећи се пред збиљом мировних уговора, који од Угарске отргоше све подложне јој покрајине, те оставише мозак, привикнут управљању, без тијела којему би, као прије, вршио заповиједи, — Мађар је данас чисто избезумљен и бијесан. Он једноставно не може да замисли, да

Чеси, Словаци, Румуни, Талијани, и Срби, стари његови робови, раде сами

за себе и да сами собом управљају.

— Поставили сте црнце изнад бијелих — рекао ми је један мађарски државник. = Све оне народности које сте ви Американци претворили у нације у Паризу — црнци су, и ви сте их поставили поврх нас који смо предстража, бијеле цивилизације и брана Западу против варварског Истока.

Ова. реченица освјетљује нам мађарски менталитет, који је тјерао У бјеснило вође подложених народности, кад би одлазили у Будимпешту да

165