Nova Evropa

узалуд учествују у расправама парламента. И баш овај менталитет био је узроком да се је на Мировној Конференцији у Паризу сваки разговор с >»комадању« аустро-угарског царства, претворио у празне ријечи: царство се распало попут куће од карата; јер бјеше дошао час кад је сила компонентних дијелова, маколико ови били дезорганизовани, била јача од расклиматане власти која је тако дуго владала над њима.

Мађарски државници тога, наравно, не увиђају; као што не увиђају ни то, да се надијоналистички развитак, у коме се нађоше уловљени, и даље развија. Сусједни народи, одавна проглашени инферијорнима, окушавају слободу, и налазе ју, нако не посве добром, барем бољом од оне коју су познавали раније; и, што је важније, они се уче механици самоуправе, коју прије не имаху прилике да практицирају. Они су још далеко од стручне савршености, мада понеки човјек, попут Едварда, Бенеша, показује да прилика често нађе правога, човјека. Они чине своје почетке.

Оно што Мађар заборавља кад плакатира своје жељезничке станице изазовним »Не, не, никада!« јесте: да се са сваким даном и са сваким мјесецом плима окреће противу њега. У Хрватској има политичких неприлика, али оне неће растргати Југославију; има управних неприлика у Словачкој, али оне нису нити сјена онога што бијаху пред годину дана. И разлика између мађарске способности и искуства, и способности и искуства бивших подложних народа, сваког дана, и мјесеца смањује се.

— Десет година времена даће нам нов Београд — казао ми је сиједи југословенски премијер; — и даће нам нову политичку генерацију са дозом искуства у борби.

Једно десетљеће неће видјети Београд равним Будимпешти, нити тијело југословенских, чешких, и румунских државника тако углађено каково бијаше оно што је излазило из хабсбуршке школе. За десет година Будимпешта би могла постати трговачком метрополом Централне Европе; а могла би се догодити и по која промјена Ha границама како их је повукла париска Мировна Конференција. Али ако ова година не произведе промјену у »комплексу суперијорности« мађарских вођа, Мађарска се неће наћи у бољем положају него што је данас. Она сада треба. да сарађује умјесто да наређује; треба да продаје силом наговора и вриједности умјесто силом монопола и привилегије. До данас она ниједно од ових није научила. Она је тако бијесна да не може ни да мисли. Она треба. да започне мислити, тријезно и хладно, ако не жели да се садања њена ситуација промијени, не на боље него на горе.

(Превео с енглеског, И. Ф. Л.-В., Чикаго.) Х. Ф. Армстронг.

166