Nova Evropa

Омладински Гласник,

Живот наших студената у Грацу. Грап, јануара 1928

О нашим студентима, овде није вам лако писати, Ма што да кажете о маси наших људи који живе ван границе, ма колико објективно и искрено да покушате покупити и уочити све координате њихова живовања, и дати збијену слику о раду и животу њихову, нисте нимало сигурни да их нећете раздражити, да неће сви они јурнути на вас и изгрдити вас, што сте се усудили да ово или оно изнесете и кажете. Ми ћемо ипах, небојећи се претња, рећи понешто, онако пријатељски неувредљиво и без примисли.

Овде у Грацу студира, округло, до пет стотина наших ђака из свих крајева наше земље, а живе, сразмерно према финансијалпим приликама појединца, бедно или добро. Већи је постотак оних који живе добро, јер ипак, ко полази ван државе на студије више има новада у џепу него његов друг који мора да. остане код куће. Одувек је позната била у нас градачка Медицина, која уосталом вреди у Аустрији као једна од O0љих, и која је у ствари врло академска, прикладна за студиј већине наших људи који се, како знамо, не отимају баш много о књигу и рад. На Медицини је и највећи број слушача (420), затим нешто на техници, а врло их је мало на филозофији и праву. Уз нас имаде још много и Бугара и других странада. Са, Бугарима се наши радо не гледе, и избегавају њихово друштво. То је остатак греха наших отада, који ће дуго још да деца, носе, Сами Немци толерирају нас, а будући да смо ми, например на Медицини, кудикамо бројчано јачи, то су сасвим избацили из главе да. нам стају на пут. Немци се окупљају око својих »Вигаећепзећа «-а, и много се не осврћу на странце и на њихов живот. Једна је традицијонална привилегија, за наше, што се код испита, превиђа недовољно знање језика; тако се некако везују испити са семестрима, и иде се, или боље гура се, напред. Сам деканат медицинског факултета иде нам много наруку код признавања испита, семестара, и сличних установа за напредовање у студирању, те можемо рећи да су нам врло сусретљиви. Међусобни одношај

олушача, странаца је добар и сасвим се лепо разуме Арапин с нашим ч0веком. Друштвени живот и рад наших људи није никакав. Културних, стручних, политичких, или каквих било друштава нема. На тој трачници живот стоји, мртав је и непокретљив. Постоји тек »Удружење југословенских медицинара«, чији се ефективни рад састоји у томе што заступа, наше ђакв на Универзи; дакле је неко законито тело које вреди као одлучујуће и репрезентативно за нас, То удружење може, например, да исходи опрост од школарине извесном броју најсиромашнијих слушача, решава са деканатом евентуалне спорове и размирице, заступа нас, као странце, где је год потребно, и иде нашим људима у свему наруку. Оно св сад бави око оснивања, Мензе, иако се још не могу догледати повољни или неповољни резултати тог напора, јер је ствар тек у почетку. (Мислимо, да бе одлучити о томе они код куће, ако ће нам дати потребни новац за отварање

167

=