Nova Evropa

арени нај њива ле

још задњих година увела била талар у судници), дајући им разне наслове, и тражећи посебну квалификацију (академско образовање) чак и у случајевима, гдје таково образовање није никако било потребно (тако се, напримјер, код поште и код управе жељезнице често претпостављало евршене правнике осталим чиновницима, нако их њихово јуридичко знање сигурно није чинило спремнијима за њихову струку). Баш и с разлога. чувања ауторитета, и дизања нимбуса чиновника као експонента државе, тражила је она и ову вањску и унутарњу коректност, Све то је испуњавало чиновника неким потенцованим самопоуздањем, дајући његовој особи осјећај веће вриједности; а психолошки је утврђено, да при управљању масама већа, самосвијест и ауторитет управника. знатно олакшава његово дјеловање. — Рат је промијенно одношај између органа управе и осталог грађанства, јер је напунио масе већом самосвијешћу, дао им је више увида »иза кулиса« државне управе, а опћенити вал демократије изједначио је све опреке и умањио вјеру у све ауторитете. Услијед тога се је н респект пред репрезентантима власти умањио, те колико је садање стање подигло самосвијест грађана утолико је умањило самосвијест чиновништва, силећи их на свакодневна понижења и корупцију, а деградујући их притом н у вањском погледу. Тиме се почео стварати у души чиновника низ тешких душевних патња и сталног нерасположења. Чиновник који знаде да га странка која пред њим стоји, и којој је досада. снагом своје власти импонирао, презире, јер види у њему богца, гладнога, за којега чак мисли да га може купити, осјећа се дубоко у души увријеђен, и он не може према њој да буде објективан, нити његовим одлукама управљају сад разлози, тражење истине и права, већ често лична. мржња и ниски мотиви. А онда опет долазе моменти отријевњења, кад гледа објективније на себе и свијет, кад осјећа да се дао својим «фектима. завести да не буде посве праведан, и ето опет нове грађе за душевне патње. Тако врло лако отупи за свој посао, па га и ради тек толико да г= се ријеши. Али није ни свакој нарави дато да се затвори у својој апатији, те да бар с помоћу ње дође, ако већ не до душевног мира, а оно баром до неког затишја. Код многих ће те вјечите борбе уродити нервозношћу, депресијом, развиће се неурастеничке диспозиције; а и они апатични, незадовољни са својим радом и звањем, биће вјечито мрзовољни, цинични, неспособни за сваки душевни полет.

Бирократска. хијерархија састојала се нз једнаких чланова, — и они нижи и они виши били су чиновници, сви по прилици са подједнаким образовањем, сви са подједнаким менталитетом, те нако у појединостима са. различним назорима, један би ипак другога разумијевао; а што је такођер велику улогу играло, друштвене форме биле су у цијелости аналогне, биле су углађене. Унутар хијерархије помало би ипак већина њих и напредовала, један више способностима, други више везама, трећи више другим каким »заслугама«. Велики скокови ипак били би изузеци. Тако је имао ин онај који би најбрже напредовао, и прескакао преко других, ипак прилике уживити се у дух својих другова, да је свугдје ипак постојао неки esprit de corps, Преврат, и политичке прилике иза њега, и ту оу много промијениле. Свуда су, и то баш на водећа мјеста, дошли странци, »ајутсајдери«, поузданици политичких странака, који дотада нијесу били чиновници, те нити разумијевају психу својих подређених, нити ншта од.

180