Nova Evropa

послова који Cy HM повјерени. Ипак су онн претпостављани старим и искусним чиновницима, захтјевајући да, се њихови налози врше. Њихови манири и њихов тон такођер не одговарају увијек оному чему је чиновништво досада било навикнуто. Из тога се онда. рађају чести конфликти, У којима се морају подређени наравно, као слабији, покорити и много тога прогутати. Познато је, из модерне науке о неурозама, да баш овакви прогутани јади, афекти без вентила, стално у души рују, да се не смирују, и да могу проузроковати тешка, нервозна, обољења.

Осећање осигуране егзистенције — један моменал, који је највише мамио у државну службу — нарушено је пороцима, демокрације: партизанством и демагогијом. Јер за вољу једног или другог мора да се сваки савјесни чиновник, боји за свој опстанак, будући да, би се могао баш савјесним и строгим вршењем службе замјерити појединцима, или већим групама, који ће онда, употријебити свој утицај на штету непоћђудног управника. Али и без тога, ће се, за пусту вољу какве популарне или демагошке пароле, жртвовати данас и најсавјеснији и најпотребнији чиновник. То се обично назива, потреба за »редуцирањем«, из буџетских разлога.

Сви чини човјека, све његово прегалаштво и настојање, извиру, како је познато, из два моћна извора: из нагона одржања самога, себе, и из нагона. за одржањем рода. Потоњи нагон приказује се у свим еманацијама, полнога, живота, који се коначно кристализује у стварању обитељи, Човјек који није створио фамилије редовно се не рачуна као потпун, и опћенито се узима, да потпуно уређење човјек налази само у кругу своје обитељи. Зато опет, у већини случајева, н осјећај обитељи превладава над осјећајем свог властитог ја, и живот у обитељи живо се рефлектира, у души. И баш ту у обитељском животу чиновника долази сада до најтежих криза. Прије свега, чиновнику који још није основао обитељи није могуће властитим средствима да. је заснује; а да ће наћи богату заручницу, бива, све невјеројатније, јер чиновник није више »партија«. Слика старог младића — »бећара« — с његовим настраностима и с његдбвом мрзовољом и одвише је позната, а, да је треба описивати; хоћу тек да споменем, да ће она баш у чиновничком свијету, из речених разлога, морати све више учестати. — Још је горе оному који већ има, обитељ, Код њега, је наступила. у кући најтежа, биједа. Он често није у стању да се побрине за. наједноставнију храну жени и дјеци; жену види гдје му пропада под теретом ненавиклог и прекомјерног тјелесног рада, и види шта све трпи услијед понижења декласације. Мора да гледа, како му се дјеца, којој не може дати одгоја ни науке, помало социјално спуштају ниже, те коначно долази оно што живце највише убија, — долази борба противу дјетета; у чиновничкој обитељи не смије више да. се дијете роди, јер то значи умањење удијела на храни за сваког појединог члана. Она обитељ која је била на граници оног сучим се још даје живјети пашће испод те границе, ако приступи још један члан који тражи храну, — другим ријечима, пови члан породице осудио би читаву породицу, и себе, на полагано умирање од глади. Не могу овдје да се дуже забавим овом темом, нако она то заслужује, јевр имам да говорим само о оном што убија живце чиновника, He и о оном што убија тјелесно и душевно његову жену; не могу стога да говорим о мору суза и крви тих патница, (то није повтична, фраза, већ се

181