Nova Evropa

takva hrišćanska masa — Srbi — zvala raja i fukara. Ljudi od zakona i vere (kadije, tumači zakona, odže, mušftije, i tako dalje) činili su telo za sebe, — to je ulema, koja je takodje imala svoje privilegije; članovi uleme, naprimer, nisu mogli biti kažnjeni smrću, niti konfiskacijom imanja, Janičarska organizacija bila je najača, njoj su mogli pripadati i članovi neke druge organizacije; tako su beogradske erlije bile većinom janičari, ali su se slabo otimali o tu čast, pošto je nastalo novo vreme u Srbiji, kad raju nisu mogli usšnjetavati i zaklanjati se za svoje privilegije,

Turci su u Srbiji, za vlade Kneza Miloša, bili u strašno rdjavu stanju, Sam grad beogradski, iz koga se nekada, pa i tada još, nominalno, gospodarilo Srbijom, bio je samo još jedna rujina i ništa više: preko ruševina, korova, i djubreta, ulazilo se, pošavši sa Save, kroz olupanu Sava-kapiju u beogradski grad, središte paše i centar irske vlasti i gospodstva. Na kapiji je bila prva turska straža, odevena u vrlo raznoliko, siromašno i odrpano, odelo »i po većoj časti neobuvena«, kako je opisuje jedan od tadašnjih naših prečanskih književnika, Živela je u neokrečenim »od dima u najveće gSadilo obučenim« čumezima. 1 dok su jedni »ležali, dremali, ili spavali«, drugi su » s prekrštenim na zemlji nogama, kao prosjaci sedeći, neuglednim nekim glasoprevijanjem, pesme svoje pevali ili zevajući na prigrevici sunčali se« (J, Vujić), U gradu je bilo sve u ruševinama, i stari bedemi i gradski zidovi, 1 ograde, i kasarne i magacini, i kuće koje su AustriJanci za vreme okupacije Srbije u prvoj polovini XVII veka »tvrdo po pravilima i po vkusu evropejskom sazidali bili«, Na zgradama. nigde nije bilo prozora, nigde vrata; sve su slabo pokrivene daskama, kiša uvek u njih prodire ı vetar ih uvek puni prašinom, Uboge drvene kuće, u kojima su stanovali turski vojnici i činovnici, bile su sam Ктpež; sve je bilo iskrivljeno, izlomlieno, i prljavo. Takav je izgledao Donji Grad Beograda. Iz njega se pelo strmenom uzbrdicom u Gornji Grad, U njemu je padao u oči jedan kvadrat od zgrada na dva sprata, načinjenih od čatme i blata, a zapuštenih i gotovo u ruševinama. Sa njihovih su se krovova dizali mnogobrojni, visoki, tanki, zašiljeni odžaci. U unutrašnjosti tođa kvadrata krovovi su bili ispušteni unapred, te su pokrivali prostrane doksate, ispod kojih su bile male, mračne, 1 prljave sobe, U njima su stanovali odrpani, Sšotovo u same dronjke odeveni vojnici, kojima je vek prolazio u izležavanju, pušenju, i spavanju, Dvorište ovog kvadrata bilo je pravo smetlište svakojake nečistote: gomile djubreta, koje su svakim danom bivale sve veće, otpaci od jela i furaži, crepovi, prnje, Taj kvadratni kompleks zapuštenih zgrada, ti ogoleli, leni, vojnici, to smetlište od nečistote, to je bio dvor Njegove Svetlosti Beogradskog Vezira, paše od tri repa i guvernera čitave Srbije, Sam konak u kome je vezir stanovao bio je »prost, veliki, i dovoljno prostran«, ali je sav bio od drveta, »Nikakvog ponovlenija na njemu ne beše; prozori na više mesta uzicama. vezani, Sve je staro, sve izlupano.« Po dvorištu i oko dvorišta bilo je i takvih Turaka »na kojima se čestitija, gdešto i zlatom izvezena, Sornja haljina videti mogaše, no pritom ili u rascvetalim šalvarama

458