Nova Evropa

| | |

| || | |

су с овима у вези. — Државни је канцелар у Београду потакао уређење односа међу Аустријом и Југославијом, онако како би то најбоље одговарало природном стању ствари, будући да су обе земље у привредном погледу упућене једна на другу, и везане једна за. другу, несамо својим географским положајем него и навикама и обичајима који трају већ деценијама. Спољна политика Аустрије данас је проста и тече правом линијом: да би се привредно опет оснажила, Аустрија има да осигура себи дуг перијод мира, те већ зато мора настојати да створи што боље узајамне односе са својим суседима. Да пут канцелара Сајпела у Београд није био узалудан, и да се наде које су у њега полагане нису изјаловиле, показале су већ извештаји што их је аустријско изасланство послало у Беч из Београда 24. фебруара, и комунике који је издан истога дана: да су, пре свега, потписане четири конвенције (у питању секвестара, о старом дугу у крунама, о премештају седишта неких друштава, и у погледу босанскохерцеговачких архива); затим, да је утаначено скоро вођење преговора. 32. један трговински уговор на најширој основи, са тарифским одређењима; и да су, осим тога, регулисана питања о зградама посланстава. и конзулата, бивтне Монархије у Србији и Црној Гори, као и питања, пограничног саобраћаја, пасоша и олакшица при путовању, транзитног промета, и повраћања. аустријског возног жељезничког материјала. Напокон, предвиђена, је једна, мешовита, комисија за рашчишћавање других питања која би се још имала решити.

8. марта пошли су аустријски заступници У Рим, где су 10. марта отпочели трговинско-политички преговори под председништвом секцијоншефа Дра. Шилера, (Збећи ег), ради закључења једног тарифног уговора, који би садржавао и клаузулу највећег повлашћења. Ови су преговори текли повољно. Међутим су отпочели н припремни преговори у сврху закључења једног трговинског уговора са Француском, који такођер дају лепе наде на успех, тако да је Аустрија, на путу постигнућа уређених трговинских односа са својим суседима и осталим државама, знатно коракнула напред, те и у том правцу унапредила дело своје привредне обнове.

Сви досадашњи успеси значе, у ствари, враћање поверења према Аустрији као држави, и код куће и у иностранству. Ово се јасно види поглавито из све веће наклоности иностранства, да изађе насусрет потребама кредита Аустрије, као и из припрема за остварење великога, зајма. који ће јој гарантовати Друштво Народа. Почетком априла отпочели су у том погледу већ и одлучујући преговори с представницима, Друштва Народа. — Повољна, промена, стања у погледу оптицаја новчаница и њихова покрића златом (засад је 81% покривено ефективним златом и златним девизама) утицала је, додуше, на интернацијонални новчани саобраћај засад само утолико, да је постигнута. стабилизација аустријске круне, насупрот тешкој привредној и политичкој снтуадцији, и догађајима у Pypy који су имали последицом слом немачке марке; али је поуздано да ће се, наков закљученог великог зајма, те приближења равнотежи у државном господаретву, утицај осетити и у порасту курса, аустријске круне, чему би следовало падање страних валута и цена, те и надница. Даља последица. била. би благотворна у сваком правцу за аустријску привреду, н охрабрила бв наде у њену коначну привредну обнову.

Regierungsrat Prof. Dr, Rausch (Beč). 482