Nova Evropa

Pravni pregled,

Porota u Jugoslaviji, (Prigodom pedesetgodišnjice porote u Sloveniji i Dalmaciji)

Velika je zasluga рогоје, Како је #0о Јћег!:п 6 potpuno dokazao, što je poništila suverensku samovolju, i utvrdila spoznaju svetosti i nepovredivosti prava kao paladija celoga društva u državi. Upravo radi te nepobitne činjenice izgledalo mi je neobično kad sam, prilikom zasedanja zakonodavnog saveta Ministarstva Pravde (1921), video kako ima porota malo pristalica medju srbijanskim članovima rečenoga saveta, dok smo mi ostali bili za porotu, Uzroke toj pojavi možemo, po mome mišljenju, naći pre sveđa u tome, što Srbija do dana današnjega nije imala prave porote, usled čega ta lorma učestvovanja lajičkog elementa u pravosudju, koja je danas uvedena u Srbiji, nije našla niti priznanja niti ljubavi u samom narodu. Oni su morali ustanovu svoje porote, koja u stvari nije drugo do t. zv. »skabinski sud« (Schoffengericht), često reformirati, poslednji put neposredno pred sam Vidovdanski Ustav, Inače, uporedjujući narodni pravni osećaj srbijanski sa slovenačkim (Hrvatska stoji poslednjemu bliže, bar što se tiče narodnih sudova) iz istorijske perspektive, glede učestvovanja lajičkog elementa u pravosudju, videćemo, da je srpski narod imao već davno, na svaki način već u vreme Car-Dušanova oca, izrazito lajičko sudovanje s izabranim predstavnicima. Dušanov Zakon poznaje tri vrste porota: veliku, srednju, i malu, lako uloба tih porota nije sasvim razjašnjena, ipak je jedno sigurno: narod je imao živu svest, da pravo i pravda polaze od naroda. A to se bez dvojbe sačuvalo i do obnove srpske države; jer i u tom času, imali su Srbi, kao i ranije, svoje narodne sudove, kako se to lepo vidi, naprimer, iz memoara prote Matije Nenadovića,

Da smo mi Slovenci imali svoje prave narodne sudove, bar za takozvane »causae minores« u kriminalnom pravu i za civilno-pravne sporove prostog naroda, već od 15, veka pa naovamo, to je istorijska činjenica koju dokazuju mnoge listine, Sigurno su dokazane takozvane »veče« (W/otschengerichte) već u 15. veku, a isto tako i »gorske pravde« (Bertaidinge) u vinogradnim predelima, Ko bi mislio da su to bili sudovi sasvim ovisni od svojih gospodara-vlastele, odnosno da je stvar bila uredjena isto onako kao u nemačkim alpskim zemБата (t, zv, Dorftaidingah), taj bi se varao, Listine nam doista za doba neposredno posle poraza kmetskih ustaša na utoku Krke u Savu po vlastelinskim četama, i baš za te krajeve — sasvim jasno govore, da su takove »gorske pravde« dizali kmetovi proliv svojih gospodara, i da su doista u nekim poslovima vršili pravdu i nad svojim vlastelinima, Nije ovde mesto da o tome podrobnije govorimo, i da prikažemo značenje i zadatak ovakih pravih narodnih sudova. Slovenački je dakle narod bio još onda dovoljno jak i razvijen, da je mogao sačuvati osećaj za vlastito sudovanje, iako je to bilo vlastelinima što dalje sve to više, neugodno, Nije taj osećaj posvema

498