Nova Evropa

здравој валути, буде присиљен издати далеко више динара него што је добио у време кад је склопио зајам. Ризик валуте нико не може, без велике опасности, да преузме на. себе, јер велике осцилације валуте кадре су да упропасте и најсолидније предузеће. — Притицај страног капитала у нашу привреду, услед тога, ишао је до данас једино још Ha, Taj начин, да је иноземство долазило у посед наших деоница. А будући да деонице, у већини случајева, репрезентирају удео у реалним добрима, то падом валуте расте вредност реалним добрима и тиме и курс појединих деоница, тако да, се порастом курса, деоница. донекле изједначава губитак услед пада валуте. Али је овакав начин притицаја, страног капитала у земљу један од најнеповољнијих, јер се у таком случају и не ради о кредиту у правом смислу речи већ о продаји реалних добара, тако да. место кредита, имамо, у ствари, неку врсту распродаје. Напротив, у случају кад би нам успело да динар апсолутно стабилизујемо, тојест да га осигурамо од осдилација у курсу, те да према, томе добије карактер једне сталне, дакле златне, валуте, притицај страног капитала у нашу привреду ишао би и другим путевима, који би нам кудикамо више конвенирали него ли онака, распродаја акција, наших предузећа. Многа наша првокласна предузећа успела, би да у иноземству дођу до директног кредита, у далеко већој мери него што је то данас случај, и тај кредит ишао би, у прво време, у форми текућих рачуна; Бо није искључено, да би у догледно време могле наступити и такве прилике, да се може мислити и на пласирање разних обвезница на иноземним новчаним тржиштима. Задњи зајам Управе Фондова, у Швајцарској, налример, данас је један чисто хазардни посао; да случајно наш динар почне опет да пада, — а ми немамо никакве апсолутне сигурности да. до тога неће доћи —, Управа Фондова, претрпела би велики губитак кад би тај зајам хтела, да врати. Док код једне апсолутне стабилности динара, песамо што би Управа Фондова него и све наше хипотекарне банке могле своје задужнице и обвезнице да пласирају у иноземство, чиме би хипотекарном послу код нас дали новог живота, те омогућили подизање потребних зграда, и друго. Ми данас имамо просечан каматњак од неких 20%, и то за прворазредна предузећа, дочим у иноземству, осим у државама, са дерутном валутом, каматњак не износи ни половину тога. Кад би нама успело, да на било који начин стран капитал у већој мери ангажујемо У нашу привреду, каматњак би одмах био знатно нижи. Бечке банке, упркос слабог стања аустријске круне, услед стабилности круне, данас већ раде са толиким улозима страног капитала, да у привредном животу, међу свим сукцесивним државама бивше Аустро-Угарске, играју доминантну улогу, Исто би тако, код евентуалне апсолутне стабилности динара, успело и пама. да приведемо к нама један део страних капитала; тим више, што данас много наших водећих новчаних завода ионако потпада под интересну сферу страног капитала, па би с помоћу ових веза могли лако да дођу до нових страних капитала. Техника. овакових кредита, доста је једноставна, и проводи се на бази ломбардирања меница, (»У/есћзејрепзоп«).

Санација привреде Републике Аустрије, која се са видљивим успехом проводи, постала, је могућа тек онда кад се је постигло аустријску круну стабилизовати, и то скоро апсолутно стабилизовати, Искуство Аргентине, Русије, Индије, и многих других држава, учи нас, да је, када је овим

43