Nova Evropa

државама успело да деведесетих година апсолутно стабилизирају своју дерутну валуту, притицај страног капитала у свим могућим формама. био тако велик, да је постао главном полугом у економском процвату ових земаља. Ми смо чврсто уверени, да. ће тек апсолутна, стабилизација динара. бити у стању да уведе потпун ред у нашу привреду; а тек након апсолутне стабилизације динара. савладаће се и све остале тешкоће, и моћи бе да наступе нормалне прилике у читавој нашој привреди.

Јасно је, међутим, да није доста гајити жељу, и платонски настојати, да дође до апсолутне стабилизације динара; него се ради о томе, да ли је така апсолутна стабилизација у данашњим нашим приликама уопће могућа. Питање је, јесмо ли ми са падом наше валуте већ прешли кулминацију, или нас још чека део одисеје Аустрије, Немачке, Пољске, и Русије Предувети су за апсолутну стабилизацију: активнаплатежна биланца ин ишчезнуће дефицита из државног прорачуна. Ми смо још у броју »Нове Европе« од 11. фебруара, т. г. покушали изнети узроке који су деловали на, пад наше валуте. Међутим, морамо признати, ситуација се од тога, доба знатно побољшала. Иако државни прорачун још није потпуно сређен и балансиран, ипак невоља није више толика, да се за покриће државних издатака безуветно мора апелирати на Емисијону Банку, те бадањем у промет све нових новчаница покривати државни дефицит. Тиме је престала најопаснија форма инфлације, наиме издавање новчаница у потпуно непродуктивне сврхе. Са новим прирезом на директне порезе, у помањкању новог поревног закона, држава ће доћи до знатно већих прихода, и тиме ће бити смањен евентуални дефицит који би иначе

настао услед повишених издатака. Министар Финансија — упркос демагошким настојањима са разних страна, да се сељаштво и даље остави поштеђено од директних пореза — успева да сукцесивно доводи у ред

државне финансије. Ако постигне да и царине, те жељезничке, монополске, поштанске, и трошаринске пристојбе доведе у паритет са падом наше валуте, успеће да државни прорачун коначно стави на солидну и сталну основу, и да се дефинитивно одрекне сваке потребе апеловања, на Народну Банку. Будући да наша порезна врела — поименце она од изравних пореза. — нису ни издалека исцрпена у оној мери како то прилике захтевају, и како то налазимо у другим сређенијим државама, мислимо да би се, са мало више добре воље и са мало мање демагогије, лако дало наше државно финансије дефинитивно уредити и поставити на праву базу.

Као главни разлог пада наше валуте ми смо раније навели пасивност у платежној биланци, утврдивши уједно, да су све ставке наше биланце, свим дознаке исељеника и притицаја страног капитала, знатно пасивне; чак и сама трговинска, биланца. била, је, за ове четири године, пасивна за неких 8 милијарди динара. Али се ентуација и овде знатно поправила. Наш експорт износио је у јануару ове године 829 милијона динара, а у фебруару 884 милијона динара, а то значи за скоро 100% више него задњих месеца прошле године, кад се је експорту правило толико потешкоћа, Укидањем неких забрана извоза, и знатним снижавањем скоро свих извозних царина, наш је извоз знатно ојачао, и расте из месеца у месец. Ако