Nova Evropa

Bolji djaci nisu nalazili mnogo duhovnog zadovoljstva u školi, ni u takvoj gimnaziji kao što je bila Kozarčeva. Na njihovo formiranje je jače uticala lektira. Posle perijode raznovrsne lektire i čitanja socijalističkih spisa, počela je biološka perijoda, Još o raspustu posle IV razreda gimnazije, Bil su izašli srpski prevodi Darvinova dela o Postanku Fela, i Heklova Istorija Postanja, u poznatim prevodima braće Radovanovića. Uz to sam čitao na nemačkom pojedina dela Bihnera, Molešota, i Mantegace {u šestom sam razredu dimnazije preveo više članaka iz Bihnera i Molešota, a jedan od Bihnera sam i čitao u gimnazijskoj družini »Nadi«); zatim, socijalistički časopis »Neue Zeit«, ı ovda onda »Deutsche Rundschau«. (Bila je nemačka knjižara, mislim Fridman, blizu današnje kafane »Proleća« i protestantske crkve, gde sam te knjige kupovao,) Delo Šlajherovo »Die Deutsche Sprache«, koje sam slučajno našao u Narodnoj Biblioteci, i koje se oslanjalo na descendentnu teoriju, davalo je pojam, da nauka o jeziku nije suva gramatika,

Po shvatanju mladića onog vremena, biološke studije bile su u stvari prava nauka, Tražila se analogija izmedju razvitka ljudskog društva i biološkog razvitka, i mislilo se, da se pojave ljudskog društva mogu svesti na istu ili sličnu evoluciju kao što je biološka. Ali je glavna privlačnost bioloških studija bila u tome, što su uvodile u naučne probleme, i utvrdjivale da u pojavama ima kauzalnosti koja je nezavisna od više sile, Ti principi su tim lakše usvajani, što su inteligencije naših mladića sveže i što im svesti nije prevučena nikakvim utvrdjenim pogledima, naročito ne verskim, Kod docnijih gSeneracija, taj biološki pravac još se jače razvio, ali u odredjenijem smislu, Prihvatili su ga na prvom mestu Užičani, Bavili su se o njemu osobito radi toča, da potkrepe socijalistička shvatanja, i izvodili su iz bioloških principa konzekvence bez ikakvih ustava. To je doba kad se vera gotovo prezirala, i atejisti bili vrlo česti,

U VI i VII razredu gimnazije, ja sam, naveden biološkim člancima, uzeo čitati i ostale članke u »Glasniku Učenog Društva« i u »Radu« Jugoslovenske Akademije. Od jakog uticaja bili su prevodi Kantakuzena od Nikolajevića, o dobu Milutinovu i Dušanovu, i rasprave Franje Račkog; sećam se da su znatnog uticaja ostavljale na mene i, unekoliko popularne, rasprave Torbara i Vukotinovića, takodje u »Radu«. U beogradskoj Čitaonici naišao sam na časopis »Slovinao« {izlazio u Dubrovniku), koji me je začudjavao, jer sam iz nješa saznao nove stvari, i narodne veze sa zapadnim krajevima, o kojima sam iz istorije literature samo nešto slutio,

Na osnovu iskustva, dok sam učio gimnaziju, staložila su se u meni izvesna uverenja o toj školi, u kojoj ostaju učenici u godinama kada su najprijemljiviji i najosetljiviji, i ta su se uverenja docnije samo u detaljima menjala,

Gimnazija formira inteligenciju i karakter možda više, snažnije. i u nekim pravcima dublje, nego i Univerzitet; ona je od velikog uticaja na duh i moralnu nastrojenost budućih intelektualnih naraštaja. Pored Univerziteta, od nje najviše zavisi, kakva će se moralna i du-

36