Nova Evropa

Stojićevića, koji je imao vrlo jako razvijeno osećanje neposredne stvarnosti i bio trezven do sarkazma, A Nikola Tišma bio je proiivnik socijalizma, živeo u idejama omladine srpske, nacijonalista., Za nas je to bilo u mnogome novina, jer nismo osećali da patrijotizam ireba iskazivati; mi smo jamačno voleli svoj narod nesvesno, kao što biljka možda voli zemlju iz koje je izrasla, — i nije valjda onda bilo ničega u našoj sredini što bi u nama moglo razviti ubojiti patrijotizam, S početka.smo ga svi, i socijalisti i nesocijalisti, s malo podsmeha slušali kad govori o majci Jevrosimi, kao o srpskoj majci kakve inače nema u svetu; ali, budući da je bio razuman i vrlo dobar djak, to je ipak ostavljalo na nama traga, Docnije smo tek saznali, da smo u Tišmi naišli na duh novosadske gimnazije onoga remena, Osim Svete Simića, nas ostale su više počele zanimati stručne stvari, Dušan i ja bili smo prirodnjaci, i pri kraju sedmog razreda gimnazije jedva je bilo knjige i rasprave iz te oblasti na srpsko-hrvatskom koje ne bismo bili pročitali, Ne znam na koji je način to došlo, ali sam u jednom svom beležniku iz toga vremena naišao na plan rasprava o postanku planina i o preistorijskom čoveku, koje sam bio naumio pisati, Voja Veljković je imao jake sklonosti za filologiju. Bilo je onda takvo vreme da smo svi pazili na jezik i način izražavanja, čitali Daničića i Jovana Boškovića; ali je Voja ipak u tome odvajao. A Sveta Simić se za sve interesovao, vezujući se više unekoliko za srpsku književnost,

Kadgod je bilo lepo vreme, šetali smo pred veče izmedju Londona i Kalimegdana, po nekoliko puta, neprekidno raspravljajući o svima gornjim pitanjima, ovda-onda i o dnevnim i političkim stvarima, Često se nismo slagali, ali, i sad me čudi, nikad nije dolazilo ni do prave hladnoće a kamo li svadje, Štaviše, ostali smo uvek vezani uzajamnim respektom i lojalnošću, i onda kad smo radom i životom bili upućeni raznim pravcima, i kad se po nekoliko godina nismo vidjali, Nesumnjivo je ta perijoda vrlo jako — u moralnom smislu možda najače — uticala na formiranje svakoga od nas iz toga društva, је

Mogao sam, tada, u mnogome zadovoljiti svoju težnju za znanjem, iako je u našoj književnosti jamačno bilo još dobrih spisa osim onih koji su meni u ruke došli, Nije bilo biblioteka, a naročito nije bilo zgodnih biblioteka za učenike. Ali, nije samo znanje naučnih istina za kojim sam težio. Već u višim razredima gimnazije preda me su se istavljala pitanja o Bogu, o zadatku života, o krajnjem cilju stvari, Često sam osećao unutrašnji nemir zbog težnje da stvorim sebi pogled na svet i život, A sredstva i podsticaji bili su slabi, Verska nastava — nikakva, Nisam znao šta treba radi toda čitati, Možda je i bilo u našoj književnosti koje delo moralno-filozoiske sadržine, ali ja za njega nisam znao, Sećam se onih stanja malaksalosti i iznemoglosti, koja mladića dovode do očajanja; a, što je najopasnije, taj se unutrašnji nemir nikome ne poverava, jer se bojimo da ne izgledamo smešni, Koliko bi vredela duboka a razumno napisana knjiga o moralno-filozofskim pitanjima, koja bi za mladiće tih godina bila

39

АЕ