Nova Evropa

Још о стабилизацији динара.

Наш је динар поново доспео у врзино коло спекулације. Од курса око 5.50, колико је нотирао у току од скоро четири месеца, у наглом скоку попео се је на берзи у Цириху на 7 сантима, да. за пар дана опет падне на. 6, и испод 6, сантима, и да. се сада задржи на нешто изнад 6 сантима.

Овај задњи нагли пораст динара дошао је са стране, а наше су берзе само секундирале, и то у извесној дистанцији. Неки држе да је главни потицај за пораст дошао од Блерове групе, да би услед пораста. динара, те и повољније атмосфере, некако пласирали други део доларског зајма. Други опет приписују пораст динара другим факторима, и готово колико људи толико разних мишљења. (Свакако се овог пута бар то могло лако утврдити, да, је потицај дошао са стране.

Кад су наши привредници видели да динар (нагло расте, купци девиза постали су уздржљиви, дочим су они који су располагали девизама, у бојазни од још већег пораста динара, настојали да своје залихе девиза пласирају што пре и уз било који куре. Код таких прилика разумљиво је, да су на нашим берзама стране девизе биле у некој врсти дерутног пада, тако да су неке од њих за самих пар дана изгубиле до 25% своје раније вредности. Но чим је у иноземству динар, из непознатих разлога, поново пао на 6 сантима, стране су девизе код нас поново скочиле. Они који су требали девиза, давали су налоге да се купује по сваком курсу, док су поседници девиза овог пута, постали уздржљиви. И та се игра наставља ето већ неколико недеља, према томе какове вести стижу из Цириха, Да су те вести плод чисте спекулације, јасно је већ по томе што су осцилације ишле чак до 25%; јер сигурно је, да се за ово пар недеља наше привредно-финансијалне прилике нису знатно ни погоршале ни побољшале, барем не у толикој мери да. би оправдавало тако нагле и тако знатне осцилације. Али пораст једне валуте за 25%, да мало дана, касније наступи поновни пад од 10 до 15%, не може наравно повољно да делује на привреду једног народа, и оваке осцилације долазе добро једино спекулацији, дочим серијозни привредник, без обзира на струку, жели једино стабилизацију, и то апсолутну стабилизацију, дакле и без свих мањих и већих осцилација, око становитог курса, јер само тако може да, изведе тачну калкуладцију.

Стабилизација једне валуте значи у првом реду, како смо то већ више пута наглашавали, стабилизацију цена. Цене артиклима варирају, у извесном размаку времена, са развитком курса страних валута. Специјално код валута изложених константном паду, цене артикала имају изразиту тенденцу на пораст. Према томе, кад тражимо апсолутну стабилизадију наше валуте, тражимо у првом реду стабилизацију цена. Фабрикант већ при куповини сировина хоће да зна, по којој бе дени моћи да продаје готови фабрикат; а пољоделац већ при сејању жели бити начисто с тим, на коју цену може да рачуна за плодове свог рада. Тек онда су немогућа изненађења и према горе и према доле. Колико је озбиљних привредника страдало само ради тога што су се цене развијале другим правцем него што се могло предвидети! Без калкулације

41