Nova Evropa

кулучара Загреба и Београда, — да. чисте улице... Док ће ту бити далеко више обвезника, него цеста, у слабо насељеним крајевима, Лике, Црнегоре, и Македоније, биће далеко више цеста него кулучара, и овај закон неће никако бити у стању да овај диспаритет укине.

У модерној држави, где свако доприноси по својој снази и могућности, такова се шта не може да декретира. Цесте се граде и поправљају онде где је потреба, а читав народ плаћа према. својим средствима. Овако, слабији и сиромашнији крајеви морају да страдавају да би јачима и богатијима било боље. Уосталом, ко познаје нашу администрацију тај зна да није искључено да бе срески начелници, или друге области, при одређивању ко ће долазити на кулук, или ко ће да буде ослобођен (чак и уз сведопбу болести!) терати своје Бефове и водити се страначким обзирима. Дапаче, биће сасвим обична, појава, да се некој »државној власти« напросто прохте да неког шиканира, па ће га позвати на кулу; а он после нека. се тужи!...

Према томе, ку лук се, као нешто реакцијонарно и антисопијално (ту је на месту говорити о социјалном моменту!), мора. да укине, пре него што се и покуша да се у пракси примени. То захтева већ и наше настојање, да останемо у реду културних држава.

Др. Иво Белин.

Knjige ı listovi, ДРУГА РУСКА РЕВОЛУЦИЈА, ПРИКНАЗАНА ОД ЊЕНИХ УЧЕСНИНА. П. В. Д. Набоков.

У првоме чланку, који је ушао под горњим насловом у >»Нову Европус« (УП, 228—9282), покушали смо да прикажемо прву свеску Миљуковљеве »Историје Друге Руске Револуције«. Одлажући за другу прилику приказ других свезака тог мало пристрасног али ипак извроног дела, хоћемо сада да се позабавимо једном релативно малом но у исти мах значајном MOHOграфијом мемоарског типа о Руској Привременој Влади године 1917, коју је написао сад већ покојни Набоков.“)

Пре него што пређемо на приказ садржине саме монографије, да саошштимо и ту, као и код Миљукова, неколико података о њену аутору. Владимир Димитријевић Набоков, рођен 1869 као син умерено-либералног Министра Правде mapa Александра. Ш дакле младић из угледне племићеке породице пи министарско дете, свршио је право у аристократској и повлаштеној високој правничкој школи у Петрограду (»училице Шравовфдфија«), где је доцније био професором кривичног права. у вези са својим изјавама против смртне казне, и другом опозицијоном акцијом, био је Набоков искључен са царева. двора, (он је имао придворно звање царева. камерјункера), па је онда био приморан да напусти катедру на повлаштеној правничкој школи, те да постане слободним грађанином —

) »Временное Правителљство«, у »Архиву Руске Револуције«, што га, на руском јевику издаје И. В. Гесен у Берлину (Свезак 1, страна 9—96).

106