Nova Evropa

ратиста, екстремиста, и конзервативаца, који нажалост доминирају у садашњости; и пред нама је тешка, и непопуларна, задаћа, да. дугим и смишљеним радом освојимо и одгојимо народ за идеју јединства и властите слободе. а

Слободан и политички образован, народ ће у будућности, као носилац индивидуалне воље свих појединаца и скупне друштвене воље, одлучивати најпре о томе, које ће слободе и који део власти оставити појединцима, личне слободе грађана, као појединаца, или удружених у групе, — разуме ов и политичке и економске слободе, — а шта, ће задржати са себе. У исто време одлучиваће, како ће вршити ону власт коју за, себе задржава, уколико по референдуму а уколико посредством репрезентације, и какве. То је опћи део југословенског устава будућности, о коме бе се одлучивати на биралишту уз суделовање свега одраслог становништва, мушког ни женског, једнаким ин непосредним тајним гласањем.

Где ће ићи граница између обе власти, тојест између грађанске слободе, или приватне власти, и друштвене власти, зависиће наравно од политичког схватања и културног стања у народу. У интересу прогреса, ми се морамо залагати зато, да се остави појединцу: слобода савести и мишљења, и кад су изречени усмено и писмено, слобода удруживања, телесна. слобода, слобода рада и кретања, слобода поседа, законски регулисане тако да је заштићена и слобода осталих друштвених целина, а напосе тако да је искључено експлоатисање економски слабијих и злоупотреба. јавних добара, Преко тога да иде подручје социјалних власти, на којему је слобода. појединаца више или мање ограничена, наравно за све грађане подједнако, према друштвеној потреби. Наша тенденца. дошла је у овом погледу до изражаја углавном и у Видовданском Уставу, уколико се појединим законима или наредбама не би скучили уставни принципи, и уколико су грађанске слободе у капиталистичком поретку, и на културном пивоу на коме смо ми данас, уопће могуће.

Народ ће непосредно вршити државну власт: по праву законске иннцијативе, по референдуму код извесних важнијих закона (као што је, например, закон о подели земље на области), и коначно самим избором репрезентације, која ће вршити остале државне власти у његово име. Бираће се по опћем и једнаком праву гласа за мушке и женске грађане, тајним и непосредним гласањем, а уз заштиту мањина, по начелу пропорције, Наш садашњи устав не познаје непосредног учешћа народа у власти, па се мора утолико надопунити. Наш изборни систем не штити довољно ме њине, него протежира већине, а занемарује сасвим правилну репрезентацију по струкама и сталежима. Парламентарне већине нису у ствари већине народа, него понајчешће вештачке већине, које професијопални поли. тичари састављају свима. допуштеним и недопуштеним средствима, да бране поједине групске интересе и личне позиције. Овај изборни систем треба, како се то данас са свих страна и увиђа, исправити. И ми, како изгледа, идемо усусрет правилнијој, и то двострукој, репрезентацији, тојест на једној страни репрезентацији опћих, неоспорно заједничких народних интереса, а на другој страни репрезентацији групских интереса: стручних, сталешких, а можда и регијоналних. У борби са властодршцима, напредна демократија ће помагати нови изборни правац, али неће допустити посве-

146