Nova Evropa

:je Gospodin Ministar rekao toj štampi o svojim pregovorima sa Šamсетот и Сјепом, га Колаптјет и Veneciji, sa Musolinijem u Lozami ? Ništa, ik skoro ništa. Medjutim nije propustio priliku da eva'kuaciju treće zome predstavi u inostranstvu kao svoj lični uspeh. Pune dve nedelje uslužni publicisti, kavaliri Sv, Save, govorili su o njegovim državničkim sposobnostima koje, nažalost, ni zagrebački ni beogradski novinari nisu zapazili... Javnost ne može da pomaže vladu, ako je ova prethodno ne obavesti i ne uputi, Ono što vlada saopštava šlturim komunikejima, tendencijozno je; ono što štampa iznosi, netačno je, Otuda pometnja čije kobne posledice svi osećamo, Zar je onda čudo što naša diplomacija ne uspeva da predstavi značaj naše države na strani, i što doživljuje poraze, G. Pašić ne voli javnost, jer se boji da mu ne naškodi ı da ne poljulja njegovu reputaciju, On radi bez svetlosti ali i bez potpore javnog mišljenja koja jje najsigurniji oslonac svake vlade, Ako je nepametno sve reći, ne manje je štetno i sve kriti od javnosti, i staviti je pred svršen čin za svaki neuspeh.

Govorili smo ranije o dužnostima parlamenta i štampe u spoljnoj politici DNova Evrop aa«, 1, maja, 1922), Danas ćemo se zadržati malo ma ulozi državnog šefa u medjunarodnim odnosima,

Božansko poreklo monarha danas je legenda i za običan svet, Vladaoci se radjaju sa svima strastima, vrlinama, i ćudima, kao i ostali ljudi, Ipak, sjaj krune i slava predaka daju vladaocu izvestan prestiž i njegovu domu izvestan oreol koji se ne mogu poreći, To je možda jedino preimućstvo koje suvereni imaju nad predsednicima republike, Naša dinastija je narodna i popularna. Ali načelan monarhizam nije kod nas dovoljno razvijen. Dinastičke borbe, lični režimi, isticanje dvorske kamarile,.svlačenje krune u izbornu agitaciju, pomračili su autoritet prestola, Pored toga, urodjeno demokratsko osećanje našeg naroda i plebejsko poreklo naših intelektualaca slabe kult prema zemaljskom poglavaru,

Vladalac je predstavnik države spolja i vrhovni komandant unutra, Te dve glavne uloge zajemčene su državnom šelu u svima ustavnim i parlamentarnim monarbhijama. Na vladaocu je da ne prekorači granice svoje moći i da ne zloupotrebi svoje prerogative, Ako se u svojoj akciji inspiriše potrebama naroda, ako kontroliše rad kabineta i parlamenta, ako harmoniše odnose prema inostranstvu sa interesima zemlje, takav šef države zaslužuje priznanje, Od savremenih, takav je bio Edvard VII, takav je i sadanji kralj Velike Britanije, Takav je bio naš kralj Petar-Oslobodilac, Takav je belgijski kralj Albert, Naprotiv, vladaoci koji su svoju ličnu sujetu, i prohteve svoje okoline, stavili iznad volje naroda, završili su traШепо: Viljem, Karlo, Koburg, Konstantin, Tako je završio i poslednji Obrenović, Tako mora da završi svaki monarh koji vodi politiku bez korena u narodu, i koji sluša savete alerista i arivista,

Državnici i parlamentarci Zapadne Evrope vode odavno diskusiju o pravima šela države u pogledu spoljne politike. Jedni traže

181