Nova Evropa

Како изгледа данашња Немачка

(кроз младе очиј.

1 Берлин, маја 1928.

»СОваки народ има онакву владу какву заслужује«, рекао је неко, и та је мудрост прешла у пословицу. Међутим, то не треба узети дословно. Има и таквих влада које се одржавају искључиво с помоћу бајунета. Додуше, оне то чине само дотле док их општа народна, побуна не докине. Стара, Виљемова влада, например, отишла, је на тај начин у неповрат. У разним државама, и у разним приликама, потребно је, наравно, извесно дуже или краће време, да симптоми народног незадовољства. избију на површину, те народна воља дође до израза у својој влади и својим државницима. У том међувремену имају прилике новинари, писци, и политичари, да, говоре којешта, и да праве погрешне закључке о »духу народа«. Ипак се може рећи са сигурношћу, да се у Немачкој цар Виљем потпуно изиграо, и да неће доћи више на дневни ред. Његова друга женидба, стала, га, је чак и симпатија женског света. Он живи сад од задовољства приватнога, живота у Холандији, и пише своје »мемоаре«, које су код њега наручили амерички издавачи, и за које су платили фантастичне суме. Они, међутим, нису знали, да ће се страховито насукати с тим мемоарима, јер су ови тако лоше и неписмено састављени да. их нико паметан неће до краја читати.

Стари заробљеник у Дорну доиста, је данас један живи мртвац. Али, нажалост, монархистичка. мисао у Немачкој још није сасвим покопана. Она, цвати нарочито у Баварској, и — мало дубље прикривена, још увек — У Пруској. У ширим слојевима, за монархијом жале, и за њом стално уздишу и чезну, понајвише бивши официри, свећеници, високи чиновници, феудални поседници, и један велики део студентства, (чији менталитет може разумети само онај који живи у Немачкој). Ти монархистички слојеви и елементи друштва морали су — нагоњени силом прилика — учинити један мали тактички корак у лево, те изјавити пред светом, на уста, свога, главног представника, бившег кронпринца, да су се »демократизовали«. Он сам, например, изјављује, да не жели попети се на престо Рајха, већ хоће само да. помогне пострадалој отаџбини. У души, опи вребају своје »четврт сата«, па да покажу свету шта, је »демократизам«!

Већим делом, монархисти припадају чисто непродуктивним друштвеним класама, паразитским слојевима немачкога друштва, и стога су остављени да сами утону у своме расулу. Елементи који теже политичкој и. економској еманципацији немају, и неће да имају, с њима непосредног Ддодира, маколико да их срце, понекад, вуче к њима. Тако су носиоци републиканске државне форме, поред радника, и трговци и индустријалци, који су се управо у последње време овако определили, будући да ће тако боље сачувати своје интересе. Али они још увек пуштају монархисте, да мирно задовољавају своје идеолошке потребе и да сентиментално обожавају идоле прошлости.

211