Nova Evropa

bez interesa, Bio sam u jednoj maloj varoši Slavonije dok зе опо гаdilo u Beogradu. Niko se u toj varoši nije maknuo, niko nije imao nikakve naročite želje šta bi imalo da udje u taj Ustav, i niko se nije ushićavao što nam je »zagarantovano« toliko slobode. »Burgije«, I onda, kasnije, cela ona igra u Parlamentu izazvala je upravo toliko, i istu vrstu, interesa. kao kazalište ili cirkus, Bilo je kurijozno gledati, ako su se tamo svadjali; bilo je mangupskog veselja, ako je u Skupštini pao koji šamar, A ponajsmešniji su još bili oni koji su iznosili neke »ideje«, ove ili one, — baš kao da neko to treba, ili da im sledi, ili da im veruje da i oni sami veruju u te svoje ideje, »Vodje« su dizali zastave, ali to je bilo u kazalištu, a oni iza njih osećali su se kao statiste... I ta atmosfera neiskrenosti i licemerstva još je oko nas, Ima tragike, ali nema tragične figure,

'Svagde je tako, Samo poneka večno živa ambicija ne može da shvati, da je ono što nama: danas treba — mir, potpun mir, da mi taj mir, to mrtvilo interesa, već imamo, i držimo, jer nam niko ne može naturiti da se uzrujavamo kad mi fo nećemo, Gledajte samo ljude kad politiziraju, — oni se izmedju sebe nadmudruju, a onima koji ih iz prikrajka slušaju — smešni su!

Takovo je, mislim, predominantno stanje sveopšte duševnosti. Nijedna »ideja« ne valja, jer nijedna nema za sobom borbenih ljudi, Kad bi se shvatilo ovo vreme, kad bi ljudi uvideli da im knjige i književnost ne mogu dati autoriteta, a tako ni blagorečivost koja decenijama žvaće i prežvaće mutne reči i pojmove, onda bi se shvatile i potrebe vremena i — mogućnost rada, Taj rad mogao bi biti koristan, jer bi to bilo sredjivanje na prelazu od једпоба doba ka drugome, a oni iza nas našli bi se na čistijem terenu. Pa onda, u budućnosti, kad se ljudi budu zanimali stvarima na koje mi danas ne mislimo, jer nam nisu važne, — oni bi nam bili blagodarni, što se sve to za njih pripremilo.,

Kad o tom govorim, meni iskače pred oči vreme na početku XIX veka, Onda su mirno i nečujno, kao anahronizmi vremena, pokapani u Evropi ostaci feudalnosti, i učinjen svagde koristan legislativan rad, To je učinjeno mimo volju naroda, koji uostalom najčešće nije ni znao da se radi za njega korisno delo. Ali je bila sreća onog vremena, da nije bilo parlamenata ,...

Ova bi se analogija dala i dalje ispredati, Ali ostavljam taj dosadni posao drugome, ako hoće da ga se primi, A šta sam ja, upravo, hteo ovim? — Vi ćete, gospodo urednici, verovatno, io i sami

ronaći, || Vaš SL Kiršner.

210