Nova Evropa

који су пре импортирали односне индустријске артикле нису више у стању да то у истој мери чине, у нас су узроци сасвим други, О каквој кризи хиперпродукције нема код нас ни говора, јер иако неке наше творнице обустављају или редуцирају своје пословање, знатне количине исте робе повлаче се из иноземства. Наша индустријска криза, као и читава наша привредна криза, у својој суштини, јесте једна кредитна криза: немогућност да се дође до потребног кредита, или услови под којима се долази до кредита, притискују као мора читаву нашу привреду. Каматна стопа, која би се пре Рата сматрала фантастичном, или у најмању руку најгорим лихварством, данас је каматна стопа са којом оперирају наши најсолиднији новчани заводи, Нагли развитак наше поратне индустрије, затим пад наше валуте, који је опет утицао на пораст цена, имали су као последицу, да се већина наших нових индустријалних предузећа у знатној мери задужила код разних новчаних завода. Првих година, под утицајем инфлацијоне конјунктуре, високи каматњак није значио толику опасност, будући да је стално скакање цена увек било у стању да изравна више-мање све издатке за високе камате. Данас кад је, пораст цена углавном заустављен, код неких артикала дапаче и смањен, каматњак игра сасвим другу улогу. Каматњак од 25" no 30" делује тако, да се један дуг за цигле три године подвостручава. Како у исто време вредност дотичног предузећа остаје иста, јасно је да камате морају да упропасте добар део наше индустрије, јер је изван сваке сумње, да данас, у перијоди привредне кризе, зарада доброг дела наше индустрије није толика да би могла поднети каматњак од 25-30%, Према томе, по нашем мишљењу, праве последице данашњег стања наше индустрије опазиће се тек за пар година, кад добар део индустријских предузећа буде присиљен да, уколико буде ишло, нагодбама куша да избегне стечају. Ну код једног дела предузећа ни на тај начин неће бити могуће доћи до позитивних резултата, него ће стечајеви постати неизбежни. Новчани заводи, као главни веровници такових предузећа, биће присиљени, да би спасли свој новац, да сами преузимају такова предузећа, те да на некој новој бази покушају обновити посао, уколико се и ту не потражи излаз у страном капиталу.

Криза наше индустрије потенцирана је и тиме, што трговци на које је упућена наша индустрија, као на преузимаче својих продуката, нису данас у стању да купују веће количине робе, или што траже кредите које наша индустрија, у већини случајева, није у стању да подељује. Иноземна индустрија и трговина, које у погледу давања кредита далеко боље стоје од наше индустрије, данас су у могућности, да нашој индустрији и унутар наших граница праве веома озбиљну конку-