Nova Evropa

сређењу наших финансија, Несређеност у државним финансијама довела је дотле, да држава не плаћа добар део својих поручбина, тако да потраживања разних привредних слојева од државног ерара износе на више стотина милијона динара. Та потраживања значе, у другу руку, да толики износи не стоје на располагању нашој привреди. Док дакле наша привреда стење у кризи услед несташице капитала, и док плаћа хорентне камате, државни ерар несамо да не плаћа редовно за учињене поручбине него не плаћа никакове камате за касно исплаћене износе, У настојању, да се за сваки случај регресира, наша привреда код оферталних лицитација морао томе да води рачуна, па је присиљена да тражи веће цене него што би иначе тражила,

Али да се вратимо опет појединим гранама наше привреде, Код саобраћајних установа опажамо знатан напредак, Тиме "што смо а сопјо репарације добили неколико стотина нових локомотива, и неколико хиљада нових вагона, стање нашег возног парка знатно је поправљено, што је наравно силом прилика морало повољно утицати и на сам саобраћај. Чињеница је, да наш саобраћај данас боље функцијонише; али будући да не познајемо тачне податке, например, о броју вагона пренесене робе, ми — у погледу кризе — не можемо тврдити, да ли поправак саобраћаја имамо приписати опћем побољшању нашег саобраћаја или пак смањењу промета. Јер, ако је смањен промет, при истом саобраћајном капацитету, добићемо слику о наводном побољшању саобраћаја, која у ствари није друго до једна обмана.

структура наше трговинске, а тиме и наше платежне, биланце показује знатан напредак. Извоз је у току првог полугодишта 1923 износио готово исто колико п увоз за читаву годину 1922. С обзиром на веома лоше функцијонисање наше статистике, ми и овде не знамо колико то одговара фактичном стању, а колико имамо да припишемо чињеници, да се је теком ове године више пазило на означивање праве вредности нашег извоза, Импорт је у првом кварталу износио око 2 милијарде динара, што би годишње било око 8 милијарда динара; тиме би дефицит у трговинској биланци износио још увек нешто испод две милијарде. Југославија, међутим, као претежно аграрна земља, морала би имати активну трговинску биланцу, јер једино такав активум био би у стању да подмири пасивност неких ставака платежне биланце. Ипак, изгледа да је коначно и на том пољу кренуло знатно на боље, (Цифре наше увозне статистике не можемо узети као меродавне већ ни зато, што је у њима садржан и један део давања на рачун репарација, за која, како је познато, не плаћамо никакову протувредност, па према томе и не тангирају нашу платежну биланцу.)

16