Nova Evropa

жали што ће он отићи а она остати, и тужи што је то тако дано и мора да буде. Отуда је цело његово схватање природе нешто болесничко и болно. И отуда је његова природа, п покрај тога што често изгледа описна, у основи лично емотивна. Он је у сваком заласку и рађању сунца, у свима изворима, шумама, и цвећу. Њему цела природа трепери на начин његових нерава и кроз машту његова брзог нестанка, — све што она њему има да каже то је да га потсети на одлазак из ње, Зато његово осећање природе није чисто и здраво, није то природа пасторална, георгиска и еклошка, него је прожмана, у читаву једну синтезу, његовом болесном личношћу, Он у сунцу које залази не види, као Ередија, сунце које залази „на богатом и тамном небу“, него сунце које њему залази; ништа од слике, од узвишеног и величанственог, већ све пројицирано на своју смрт: ништа од тајне природе него од тајне смрти, Цела гама природе своди се на гаму уско схваћене личности, |

Ш

Бранкова лирска поезија врло је страствена H експлозивна, Са толико замаха и одушевљења у нас се није певало. Немирно, усхићено и грозничаво, гледа он на свет, на себе, и на све што се дешава и што бива. Као мало дете, у трави и цвећу, на сунцу, и као млади лептири, хитро се лађа свега око себе, журећи се, непрестано бринући се да му нешто не измакне оку; са једном радозналошћу коју је страх да се свет не понавља. Ту нема дубине ни филозофије. Радичевић зато није имао времена. Око и ухо, уосталом, за то не знају, а Радичевић је преко њих све осећао, Он је живот гледао у његовим изразима који се односе на живљење, на уживање и задовољство. Сва филозофија која отуда потиче, то је страх да ће тога нестати, М из тога страха проистиче његова туга и сета. Дотле је он продубљивао. Али, и дотле, он је лепо, искрено и са усхићењем, ишао; радост од живота, и страх да ће живот брзо проћи, истински су и искрено прооссћани. И, отуда, он се, с једне стране, баца на сав непосредни хедонизам, и хоће да ужива свим чулима све, и, с друге стране, пада у тешку сету што је тако кратко живљење у овој „долини плача", И, наизменично, те две струје једна другу смењују, или иду заједно, или се прожимају, или се сударају.

ве је сковано код њега са тим чекићем и на том наковњу, ватром усхићења једне ретко страствене лирске природе. Био је млад, био је леп, имао је талента и темперамента: сав рођен за вођу романтичарске лирике,

За седам не много организованих година, дао је много, Пао је брзо: у непуној тридесетој години. Што је дао било

108