Nova Evropa

је бујно, младалачко, захуктано, искрено. Он је лирски песник; један од најчистијих, ако не и најчистији, искључиво и само лирски песник: сав само осећај, лирски трептај, осетљивост и нервност. Ако би се лирским тонусом могао назвати психолошки, метапсихолошки, и естетички, материјал у нашој нервној организацији из којега се ствара лирско расположење, онда га је Радичевић имао много, толико много да за друге каквоће и није могло да буде места у његовој души, Он је на све људско реаговао само тим тонусом, Тај тонус даје само песму, и њу је Радичевић дао; лепу, лаку, чисту и пречисту, срдачну, и чак, у лепоме, простосрдачну.

IV

Лирика je вербална изражајна категорија која је најближа. музици, Те две категорије, у вокалној музици, чак иду и заједно. Отуда, једна од главних особина лирике је њена музичност, Лирика је и добила име од инструмента на коме је песма певана, и свирана! |

Радичевићева је лирика сва тон, Она је, каткада, толико тон да се човек, читајући је, поведе више за тонским таласом него ли за вербално-изражајним, „Ђачки Растанак“ је једна чиста „тонска песма“, која има своја „форта“, „пијана“, „лента“, „адађија“, „алегра“, „ађитата", „амороза“, и тако даље. Изражавајући се вербално, изражавао се он, несвесно, и потпуно тонски, Он је осећао и тонски, Радичевићева се песма у истини пева, Звучне хармоније, доброзвучности,

сугласја“, пун је његов израз. Музички флуид тече у силном

изобиљу, токови су лаки, и све трепери кроз његов осећај. Има се утисак, врло често, да је цела мисао требала да буде изражена. диатоничком скалом, и да се, само случајем или услед незнања „техникалија", осећај појавио у речима. Његова. се лирика чује, Она даје једно естетичко задовољство и уху, И, без прекида, тај естетичко-тонски талас пријатно тече кроз све песме; било да гледа у природу било у себе. Цела његова унутрашња структура оличење је једног ритмичко-музичког инстинкта, који је то чак до своје физиологије, Та доброзвучност његове лирике даје њену дијонисизму нарочиту чар и чини је привлачном, пријатном, и врло грацијозном.

Сва та музикалност, уосталом, излази из његове сензоријелно- сензитивне природе, грозничаве и осећајне, као и из материјала којим се служио. Један химнопевац младости, нарочито младости на дијонизијско-хедонистичкој основи, тонски је расположен по самој природи и логици ствари, Отуда се највећи део Радичевићевих песама, приликом читања, чита на један начин који у себи има скоро елементе мелодије.

109