Nova Evropa

i politiku treba jaka volja i mnogo strplenja, čega pesnik nema, ili bar ne mora da ima, — njemu na raspoloženju stoje misao i reč, kojima on može sebi u svako doba osigurati i izvojevali slobodu kretanja i ugled kod onih koji su duhom manje obdareni od njega, Da je jugoslovenski pesnik danas i moralno, nesamo materijalno, neugledan, kriv je dobrim delom svakako i on sam, i on sebi tu može i mora pre svega sam i pomoći, Ali se mora priznati, da je i tu položaj njegov danas nesravnjeno teži i očajniji nego njemu ravnih igde u kulturnom svetu, te on mora dvostruki i mnogostruki napor da učini onde gde bi, u drugoj sredini i pod srećnijom zvezdom, svu svoju snagu mogao da posveti poslu za koji je od boga sazdan,

Zato što živimo u sitnim i sitničarskim prilikama, rascepkani i pozavadjeni još i ovako mali, i ovaki nekulturni kaki smo, prepreke koje naš književnik-stvarač ima da savladjuje, бдебод ga ima, mnogo su snažnije i strašnije nego drugde, te im on mnogo lakše i podleže, Tu su — da samo o tom 'BOvOrimo — svi oni koji od pesnika žive i ma njegov račun zaradjuju sebi nasušni hleb: izdavači, i novinari, i kritičari svih kategorija. Kad se pitanjesrpskog ili hrvatsko g teksta, latinice ili ćirilice, pa čak i narečja, stavlja kao uslov za čitanje i kupovanje knjige i tiskopisa, bez obzira ko piše i šta se piše, onda je već samim tim celo još ionako nepismeno područje naše nesamo prepolovljeno nego upravo raščereženo па Коmade, i naklade su svedene na tako mali obim, da izdavači u okviru lokalnih književnosti mogu neograničeno vladati književnicima i vršiti pritisak na njih po miloj volji, A kakvi su naši izdavači (čast retkim iznimcima)!,,, Alko pesnik izmakne nakladniku, neće izmaći poslodavcu uredniku stranačkih listova koji će mu, ukoliko иорбе теће та па pismeniju robu, platiti — kađ mu se prohte — na ime honorara peti i šesti deo od onoga što mora da plati, tačno i redovno, tipografu koji će složiti ono što je on napisao. Lokalna atmosfera i plemenska psihoza tako zahvata i vezuje glave i misli, da je svaki širi pokret onemogućen, fie i reč kritičara jedva prelazi vidike i granice rodnog kraja nesrećnog jugoslovenskog književnika. Mi smo, tako, osudjeni danas da mirno i bez roptanja podnosimo, naprimer, u Zagrebu, da dvoje troje stalnih dopisnika “većih dnevnika nesamo vode glavnu reč u književnosti nego upravo suvereno odredjuju šta vredi šta ne vredi, ko će na pozornicu ko neće, izričući definitivne presude o književnim pojavama i o pesničkim delima! Čast i poštovanje novinarskoj revnosti G. Nehajeva, i G. Parmačevića, i G. Vernića, ali pored njih bi Miroslav Krleža još i danas pisao za isvoju škrinju, i — da nije bilo G, Benešića — bogatio kazališnu arhivu novim rukopisima i scenarijima svojih drama; i ko zna da Ji to, pored

131