Nova Evropa

smlati, ubije, uništi, Ima u tome pravednosti i opravdanosti, ima u tome prirodnosti i istinitosti, ima u tome plemenitosti i lepote. Čovek je borac! To mu je prirodna i prva zadaća, Borba je život, a svrha je borbe lično sporedna, — slobodne borbe ....

U ispovesti o tome, da je i naš specijalni životić i ružan i žalostan, objavljeno Je moćnim alektom maše probudjenje, Sve je to još polumračno, bunovno, prljavo, i odiše zadahom sirotinjske sobice izjutra, ali je probudjenje, To je probudjenje bez čistote rasne, bez evandjeoske misli, bez svesti kojoj je sudjeno da čovečanstvo vodi ka pobedi, to je probudjenje naše, — ali je probudjenje, »Vučjak« je ogledalo koje nije krivo što je ružan predmet koji se ogleda, Ali se strahovitom jasnoćom iz toga ogledala reflektuje sva laž, taštma, obmana, i jad naš, nemoć naša, Iznenada otpočinje šarolika figura, živi pred nama, odvija se i zbiva, te se iznenada i na prečac prekida, Nastaje mrak i zaigraju svi strašni Tantfomi negafivnih opličkih fenomena ....

Laza Popović,

Гостовање Художественика у Загребу (1924).

Биљешке о њиховој умјетности.

Репрезентација Художественика, која се љетос навратила к нама, није била онако потпуна као она године 1920, за првога похода. Од старих наших знанаца остала су у љетошњој „групи“ осморица, остали су били за нас нови, већином млади глумци, Г, Масалитинов је, у своме говору на опросној вечери, то и истакао, веселећи се да је наша публика са симпатијом примила подмладак и с њиме напоре умјетничкога дјеловања старијих глумаца око глумачкога узгоја. Ипак се, и код овог састава персонала, афирмирао посвема карактер Художественога Театра у најмаркантнијим цртама, а у оној љепоти које нисмо могли заборавити од прошлих похода.

На репертоар наше „групе“ утјецала је очито нужда прилика, Бирало се је с обзиром на тегобност путовања, на физичку снагу појединаца, а и на личну сујету глумаца, Избор Чеховљевих драма „Трешњика“ и „Ујака Вање" имао је да посвједочи најужу припадност московском театру, а глумци Германова, Крижановскаја, Масалитинов, и Павлов, у својимулогама у којима наступају и за најсрећније подјеле, обиљежили су те представе довољно као дјело Художественика. Они су, исто тако, и у код нас доселе непознатом дијелу репертоара ушчували љепоту московскога р днога тла, Посебна позиција Госпође Германове није се могла дакако у наступу ове „групе“ посве притајити, али се очито настојало по традицијама што више потиснути личне амбиције испред интер-

247