Nova Evropa

незапосленим земљорадницима створе могућност рада, и да сељака поучавају о свему што му је потребно за његов и душевни и тјелесни развој. У крајевима глје су задруге ухватиле коријена, као у неким опћинама у Сријему и Војводини, земља несамо да није више прелазила у руке туђина, него је д маћи елеменат знатно ојачао,

Нарочиту пажњу посветио је био Савез сиромашним земљорадницима у Војводини, гдје је живио огроман број породица са тако мало земље да су морали тражити другу зараду. То су били сељаци са једним или два јутра земље, међу осталим и у крају гдје је карловачка патријаршија имала посједе од хиљаду и више јутара, које није хтјела давати у закуп сељацима него тамошњим великим посједницима, Морале су да дођу задруге, да се ухвате у коштац и са великим закупницима и са црквеним власником земље, да би дошло до промјене у корист земљорадника. Овај је детаљ занимљив и са гледишта задружнога покрета и са гледишта нацијоналносоцијалнога. Са задружнога, јер ту имамо посла са „Задругом за узимање земље под закуп“. Та задружна врста била је у оно вријеме ријеткост, па је зато њена појава код нас лијеп примјер проницавости нашега човјека и његове способности примјењивања здравих мисли на домаће прилике. Те су задруге учиниле, да је неколико стотина једрих и здравих сељачких породица добило земље за обрађивање, и тако било постављено на властите ноге те отето израбљивању од стране великих посједника.

Осим штедњом и позајмљивањем новца, те узимањем земље под закуп, бавиле су се неке наше српске земљорадничке задруге и набавком пољопривредних потрепштина, при чему се је нарочита пажња посвећивала томе, да се народ упозна са најновијим и за властите прилике најбољим алатом и машинама, Велике своте новца, за које се раније није знало гдје су, сабране су у задругама, одакле су одлазиле у руке оних којима су за побољшање господарства требале. К томе су придолазили веома успјешни задружни конгреси, гдје се је ширио и учвршћивао задружни дух, свијест и спознаја о припадности једној пјелини са специфичним интересима, па онда пропаговале новине, књиге, календари, и предавања.

Почетком Рата забрањен је рад српских земљорадничких задруга, Власти су у њима, с правом, назријевале јаку кулу српске нације, па су је без оклијевања и без милости бомбардовале и онемогућиле, Од тих удараца нису се оне никада више потпуно повратиле, јер су се прилике касније тако развијале како није ишло у прилог задружном покрету. Ратна и поратна деморализација, расклиманост свих моралних стега и потреба организирања међу људима, дјеловала је деструктивно и у овој посебној врсти удруживања, Не доказује про-

280