Nova Evropa

Задаћа Господарскога Друштва не исцрпљује се у набави онога што чланови за своје господарење требају. Међу њетова битна и значајна настојања спада нарочито, да оно сељаке-земљораднике и упознаје са свим оним модерним средствима без којих нема интензивнога господарења. И несамо у послу, него и поуком. Штавише, многи у том едукативном елементу друштвеног рада и гледају оно примарно, а у пословном секундарно, и то несамо с обзиром на друштвену традицију, него и с обзиром на саму суштину задругарства, А. Друштво је имало у томе знатних и несумњивих успјеха. У неким крајевима заведена је систематска употреба умјетнога гноја искључивом заслугом Друштва. Овамо спада и проширење упорабе сијалица, _плугова, тријера, надаље упознавање сељака с важношћу бирања сјемена за сјетву, упораба модерних средстава за одбрану винограда од болести и много друго. Посве су друге природе питања о садањем стању задружне мисли у том покрету, ио његовим изгледима за будућност, Ортодоксни задругари-идеалисти могли би наћи много тога што улијева бојазан, нарочито с обзиром на све јаче превлађивање пословнога момента. Као најача наша задружна установа, Господарско Друштво морало је већ за вријеме Рата, а и сада поновно, обављати послове трговачкога карактера огромних димензија, што је нужно јачало пословну а потискивало у позадину задружно-едукативну страну. К томе је придошло оснивзње дионичких друштава дјеломично са задружним новцем, који су тај пословни моменат још и рељефније истицали. Међутим, гледано изблиза, све се то развија као под утицајем виших сила, као под притиском неких невидљивих жељезних закона, па ко зна да ли се неће данас-сутра можда баш такав развој ствари испољити као онај који је настао природном органичком еволуцијом из данашњих модифицираних назирања на социјални, културни, и привредни живот, и на економски поредак у људском друштву

III

За вољу цјеловитости слике ваља овдје приказати и три послије-ратна Задружна Савеза, од којих је сваки за себе представник одијељеног, иако још неизрађеног, задружног покрета, а то су:

1) Хрватско сељачко господарско дрва као главна задруга, у Загребу (1922), 2) Задружна Свеза у Загребу (1922), и

3) Савез Произвођачких Задруга (3, с. о, ј), у

Вуковару (1922). | JO

Прва два савеза јесу типични примјери страначко- политичких задруга, какових раније у Хрватској и Славонији није

289