Nova Evropa

»Beše nešto УБН 04 гтедпјеб шхтачђа, феја тахтпетпа, уМКа, ра opet zato posnažna, Na žilavu i јен 4 291 гагбоНбепи vratu, sedjaše dlava divna kroja, široka pesničkog čela, guste otvoreno-mrke Козе, Češljaše Je ипајтаб, a beše dua, te mu padaše čak do ramena, Kaikad bi wu razdovoru zatresao tu bujnu ikosu, kao lav svoju Srivu, Ispod čela sevaše oko neobičnim sjajem. „Dojako ne videh takih očiju, a teško da ih je dde i videti, Po razrezu velike, pa opet u dlavu utekle, svetljahu ispod mrkih trepavica nekom osobitom, sivozelenkastom bojom, i odudarahu čudnovato od mrkih ponosno uzvijenih vedja, I sjaj i izraz beše im sasvim neobičan, rekla bih, nadzemam, i veram tumač pesničke duše, Nos beše u razmaku ројак, a polažaše od čela dole sasvim pravo, ali sve usukanije. Usta behu puna, gotovo povelika. Nad gornjom usnom tek nikle guste, sasvim otvoreno mrke nausnice, ali tako da se usna videla, Zubi se pomaljahu sa svakim osmehom, a behu zdravi, neobično beli, široki, i uglasti. Lice beše spreda poširoko, suhonjavo, pa pogfdegde lako propuštaše rubove od kostju. Tim dobijaše osobita izraza, Brada beše poširoka, i sasvim ćosava, Koža na licu tanka, meka, uvek zarudiena. Čim bi, radi čeđa god, došao i najmanje u vatru, osula bi mu se po celom licu žarka rumen,.,

»I u odelu beše Branko skromam i umeren, Nosio se sasvim prosto, bez ikakvih nakita. Na njemu si uvek modđao videti prebelu košulju sa širokom ogrlicom, a ispod nje tek lako priteenutu maramu s krajevima, duboko isečen prsluk, kratak svakad otvoren kaput, obične čakšire, i cilindar, — a to sve uvek, i zimi i leti, crno... .«

Izgleda da je legenda o slici postala usled želje Gospodje Mine Vukomanovićke da »ulepša« Branka na slici G. Todo-. rovića, kao što ovaj sam priča našim saradnicima, Tako »ulepšana«, idealizovana, slika izašla je u »Orlu«, uz gornji opis, 1878 (povodom 25-godišnjice Bramkove smrti), Ali već i slika koju je Todorović poslao Čika-Stevi Popoviću za »Orao« biće da nije bila original — onaj koji je slikar radio 1850 u Beču (dakle, па četliri-pet godina posle Jovana Popovića), nego tek lik precrtan iz Jednog albuma, u ilkojem je bio olovkom upisan a koji mu je kasnije propao. To se sve daje sa dosta pouzdanosti zaključiti iz iskaza G. Todorovića, i iz ostalih podataka,

Nemamo pri ruci »Pevaniju« Paje Simića, koju spominje G. Todorović, te ne znamo ništa više o Brankovu liku za koji on kaže da je dobar, i da se nalazi na reprodukciji jedne fotografije, zajedno sa drugim licima medju kojima je i kmez-Mihajlo, Poznato je, da je knez-Mihajlo, zauzimanjem Vukovim, davao Branku u Beču godišnju pomoć od 800 forinata, da može mirnije raditi na književnosti, — biće da iz toga doba potiče i gornja fotografija u grupi,

U beogradskom »Trgovinskomi Glasniku« od 26, marta t. 5. koji smo primili nakon što Je gornja beleška napisana i složena,

348