Nova Evropa
mofivi su se selili od naroda k narodu, menjali se, i prilagodjavali lokalnim shvatanjima, Kao što je Šekspir pozajmljivao motive #2 Bokačijeva »Dekamerona«, tako je i jedan narod uzimao od druđog pa apsorbovao pojedine tudje duhovne elemente, S pomoću te hipoteze ustanovljena je Indija kao kolevka kulture, i naznačeni su putevi kojima se je ta kultura širila, naročito prema Evropi, Seoba naroda i krstaški ratovi prokrčili su te puteve, i putem pojedinaca i mase preneli mnoge uticaje s jednog kraja na drugi, Specijalni problem komparativne literature sastoji se u tom, da se ispita: kako su se motivi menjali i komibinovali, te time gubili ili dobijali na kulturnoj i literarnoj vrednosti; kako su lokali moralni pojmovi uticali na formu i stil novih motiva. Ideje budizma, istočnjačke mistike, islama i hrišćanstva, izvršile su tako uticaj na najširem terenu,
U literarnoj istoriji i kritici, usled svega toga, zavladao je amalitički naučni duh, koji je prelazio u mehanizam i stereotipnost, Impresijonizam u literarnoj kritici je reakcija protiv te naučne objektivnosti i izraz subjektivne psihologije. Kritičar impresijonista govori o sebi, o čoveku. »Povodom Šekspira hoću da vam govorim o sebi« — rekao je Amatol Frans, i time izrazio ukratko metodu impresijonističke kritike. Taj princip u stvari vlada danas i u najnovijoj literarnoj kritici koja, polazeći od duhovne individualnosti, hoće da prodre u kolektivno.
Dr. J. Kršić.
Књиге и листови,
Из нових докумената Руске Историје. 1. Дневник Цара Николе П.
Иза преписке Царице Александре са Царем из доба Светског Рата, иста накладна књижара „Слово“ у Берлину која је досад издала низ публикација руских класичара, и дванаест опсежних свезака Хесенова „Архива Руске Револуције", објавила је још један докуменат првог реда за познавање модерне руске историје и за разумевање велике руске кризе, — то је дневник, или управо одломци из дневника, цара Николе II, који се односе на године 1890—1906.)
Цар Никола водио је своје белешке сваког дана са необичном марљивошћу. Нема за више година ни једног дана а да он није понешто забележио. Из ове огромне гомиле доста лаконских забележака уредништво је одабрало неке групе, било да су оне типичне за карактеристику извесних појава
“) »Дневникљ Императора. Николал П«, Берлин, »Слово« 1928. 275 страна.
538