Nova Evropa

više na idejnu stranu literarnog dela: umetničko delo ima za njega vrednost u misli koju izražava i u moralnoj sili koju sadrži, Brinetjer znači, posle Tena, novo i najvažnije poglavlje u istoriji razvoja literarne kritike, U smislu Spemserova evolucijonizma, koji je potisnuo filozofiju Hešelovu, Brinetjer primenjuje evolucijonu teoriju i na literarni studij: literarne vrste daju obeležje epohama; već napisana dela, nakon uzajamnog uticaja, odredjuju karakter tradicije i njezin smer u budućnosti, — na knjigu najviše deluje opet knjiga,

Godine 1900 održan je u Parizu, pod predsedništvom Brineijera, kongres uporedne istorije literatura, na kome je počasnim predsednikom bio G, Pari, Tu je trebalo približiti i izmiriti oba stamovišta; ali, kako veli Baldensperžć, oba su se mašla па mrtvoj tačci, Studij literarnih motiva i načina kako se oni šire u vremenu (značenje naučnog termina »{radicije«) i prostoru {»migracije«) pokazao je relativno mali uspeh, Brinetjer je pripisivao odviše veliko značenje studiju t, zv, »velikih dela« i literatura velikih naroda, zanemarujući značenje tipičnih dela, koja su izgubila svoju vrednost ali koja su na svoje doba vršila često veći uticaj nego velika dela. Baldensperžć zahteva novu, strogo znanstvenu metodu, koja bi studirala razvoj cele literature, svih dela, s osobitim obzirom na socijološki momenat: kako literatura uliče na okolmu, i okolina, odnosno javmo mišljenje, na literaturu. U komparativno-literarnu sferu spada i psihološko-socijološki studij ideja i tendencija koje se stvaraju u društvu, Genijalnost i stvaralačku sposobnost treba tražiti i u običnom, svakodnevnom, Individualno je temelj duhovnog, i »karakterisati individualno, trebalo bi da bude pravilo kritike«. Komparativna literatura se danas ne može zadovoljiti samo studijem čisto literarnih forama i pojava, kritikom i odredjivanjem veličina u duhovnoj oblasti, Baldensperžć se nada da će takav svestrani studij komparativne literature imati još jednu dobru stranu, — približiće ljude i stvoriti temelje »novom humanizmu«.

= Romantizam je probudio smisao za folklor i tim mdirektno potpomogao razvoj uporednog studija literatura, Impuls za uporedni studij narodnih pesama dao je Herder svojom zbirkom narodnih pesama ({>»Stimmen der Volker in Liedern« 1778). Interes za narodnu poeziju, koja se je tumačila kao izraz kolekiivne narodne duše, potisnuo je bio za neko vreme sve ostale literarne probleme. Srpska nrzodna poezija igrala je tu veoma važnu dokumentarnu ulogu, Lingvističkim i filološkim ispitivanjima konstatovan je zajednički izvor indoevropskih jezika, a amalogno tome je i literarna nauka nastojala da nadje zajednički izvor motivima narodnih bajaka, pripovedaka, i pesama, Ta Котparativna metoda, tražeći poreklo motiva, btela je da nadje kontinujitet tradicije kod naroda koji su bili u vezi, Literarni

537