Nova Evropa

Али што Друштво Народа чини нарочито важним и интересантним, јесте околност, што његова делатност није ограничена само на чисто политичко поље, као што је то првобитно од многих било замишљено, већ што је ова делатност проширена. и на сва остала питања међународног значаја која као таква могу бити од утицаја на међународне односе уопште, међу која у првом реду долазе наравно разна економска питања, А будући да у економским, па према томе и политичким, међународним односима првокласну улогу играју радни односи који код појединих народа постоје, сасвим је природно и разумљиво што су творци Друштва Народа овоме ставили у специјалну дужност, да тим питањима посвети нарочиту пажњу, и да са своје стране предузме све што је у његовој моћи да радне односе разних земаља што је могуће више изЗедначи, те на тај начин отежа услове за нелојалну међународну конкуренцију. У тој својој врло замашној и компликованој задаћи, творци Друштва Народа сматрали су за неопходно потребно, да у ту сврху овоме придодаду један нарочит међународни помоћни орган, па је од општег интереса ближе се упознати са постанком, саставом, надлежношћу, досадањим радом, и општим значајем, ове организације по будуће социјалне односе културнога света,

Међународна Организација Рада, као саставни део Друштва. Народа, углавном је двојаког порекла. Пре свега, она представља резултанту једног старог покрета, који је тежио затим да нађе потребан терен за унифицирање светског социјалног законодавства; а затим, она је деломично и плод специјалних прилика у којима се је нарочито Европа затекла после Рата, те које су у знатној мери убрзале стварање једне оваке организације, У првоме погледу ради се о једном покрету зачетом првобитно још почетком прошлог века у Француској, од стране разних теоретичара, да затим ускоро буде прихваћен и од других народа, а на првом месту од политичара Швајцарске, Овај покрет, који је постао из чисто хуманих обзира, тежио је затим да издејствује сарадњу на унифицирању социјалног законодавства што већег броја држава, у циљу убрзања стварања што сношљивијих социјалних односа у свима културним земљама, Први већи практични покушај у томе погледу била. је Међународна Конференција, сазвана 1890, иницијативом тадашњег младог немачког цара Виљема, у Берлину, која истина. није имала никакова позитивног резултата, али је ипак утолико била од користи што је обратила нарочиту пажњу европских држава на питања ове врсте. Она је доџринела да се 1897 у Брислу одржи нова међународна конференција те врсте, сазвана од стране разних познатих светских економиста, чији је практични резултат био да је 1900 основано нарочито „Међународно удружење за законску заштиту радника“, са седиштем