Nova Evropa

ovim podvalama svoj definitivni sud«, Nadajmo se, da će se, posle svega, naći ipak i neki paragraf krivičnog zakonika, ili mirovinskog ugovora, po kojemi se mogu pozvati pred sud i sad još oni podanici na koje pada opravdana sumnja da su za vreme Rata, a i inače, služili više gospodara u isti mah, i bili narodni borci — za više naroda ,.,..,

м С Орјунашка лојалност.

У „Новој Европи“ од 1. августа донели смо чланак Г. Н, Бартуловића, потпредседника Директорија Организације Нацијоналистичке Омладине, написан у одговор на једно писмо које смо упутили били уредништву „Победе“, главног органе Орјуне, поводом оптужбе у том листу. да је „Нова Европа" „вулгарно" и „злонамерно" напала на Орјуну пишући о крвавом сукобу између њених чланова и комуниста у Трбовљу. Тај чланак Г. Бартуловића је нато отштампала „Победа" (од 16, августа), и додала му један роз! ст реиту којему сада тужи „Нову Европу" са нелојалности. Зашто2 — Зато што смо се усудили рећи, пошто смо дали места чланку Г. Бартуловића, да се не слажемо с Орјуном и с начином њена рада, јер „хоће у оквиру државе да влада мимо државу“. Остављамо јавности да пресуди, на чијој је страни у овом случају лојалност, односно нелојалност (неутралне загребачке „Новости“, од 17. септембра, под насловом „пример литерарне лојалности“, баш су нарочито истакле лојалност с којом је „Нова Европа“ донела у свом листу противников одговор), а ми се овде враћамо само још с неколико речи на ову ствар,

Да прво укратко установимо колико је, и у формалном погледу, неосмован прекор који нам чини уредништво „Победе", ради извесних скраћивања у чланку Г. Бартуловића који смо објавили. Ми смо се, наравно, у први мах колебали да ли да уопште донесемо тај чланак уперен противу наших

уверења, јер нам — и без обзира нато што нам је простор скуп и градиво одмерено — изгледало природније, да се нападаји Орјуне на „Нову Европу“ штампају у гласилима Opјуне; али смо, с потребном дозом самопрегора, за љубав ствари, ипак објавили противников чланак. У исти мах написали смо писмо Г. Бартуловићу, скрећући му пажњу, да ћемо вероватно морати учинити извесна скраћивања у тексту да би чланак могао ући у број; јер „Нова Европа“ није научан часопис, да доноси интегралне текстове, већ уредник сматра својом дужношћу да —- чувајући неповређену мисао својих сарадника —- приређује градиво за читаоце по свом најбољем знању и умењу, и с обзиром на могућности и технику листа,

278