Nova Evropa

Код јако развијеног смисла нашег југословенског човека за опширно излагање оног што има да каже, добар и пажљив приређивач и уредник обично користи ствари кад предузима звесна скраћивања која не засецају у саму суштину. Тако држимо да ни у овом случају није писцу учињено на жао, и спремни смо на сваку пресуду неутралних судија, који би хтели упоредити његов одговор љ„у целости“ (како га је репродуковала „Победа") са чланком како је изнесен у SH; Е.", Г, Бартуловић свакако чини криво, и себи и нама, кад мисли да су изостављени баш пасуси који су „садржавали аргументе за Орјуну“. Једино таково место које он инкрими-

нирајући наводи —- да је „више него чудно“, да „Н, Е." „има укус да верује више извртањима језујита око Словенца него Орјуни“ — дали смо били првобитно сложити (како се

још може видети из ревизије у нашој редакцији), па смо га у последњем часу, приморани на скраћивање због простора листа, изоставили; и то, по нашем уверењу, чисто на корист писца чланка. Јер, пре свега, „Н. Е.“ није своје информаmaje црпла из „Словенца“, већ их је, кад већ и то треба нарочито истаћи, добила од својих пријатеља и сарадника у Љубљани; а друго, Г. Бартуловић и сам признаје да су наше информације тачне (да су орјунаши ћушкали по Љубљани „комунистичке теоријске полтроне" ), само што он насилне чинове орјунаша правда тиме да они нису „тамбурашко друштво“ и да нису „нарочито флегматични“. А о том се нама управо и ради,

Хватајући се тих признатих ћушака, што су их након догађаја у Трбовљу нефлегматични орјунаши делили својим противницима, заустављајући их на љубљанским улицама и залазећи у приватне станове, ми питамо Г, Бартуловића и његове једномишљенике, без и труни узбуђења и пристрасности, просто као људи и мирни грађани, — на основу којег права, и које логике, не би неутралан судија морао одобрити и обратан поступак ако би одобрио овај, наиме, да и неки комунисти, нефлегматични, ћушкају на улици и по кућама неке орјунаше7 И, идући даље, све по истом праву и по истој логици, ми питамо писца оног чланка, и редакцију која за њим стоји: да ли то не значи владати мимо државу, кад се овакови поступци појединаца одобравају и правдају, и чине системом 2 Нека скупе у себи сав смисао за поредак у друштву, и сав осећај одговорности према држави, па нека кажу сами, да ли се, на крају оваког обрачунавања песницама и револверима од стране организованих приватних удружења и скупина, не указује оку неутралног гледаоца авет грађанскога рата2 И нека нам онда оспоре право на критиковање!.,, Не може нико, у правној држави, бити у исти мах и тужитељ и судија, јер то значи, на делу, владати мимо државу,

279