Nova Evropa

Анкета се нарочито задржала и на питањима финансијске природе, поименце при Исељеничком Фонду (који данас располаже са 8 милијона динара), и при улозима исељеника (односно њиховим пошиљкама у домовину).

Покренуто је и питање организације превоза наших исељеника, којим поводом су стручњаци дали мишљење, да би идеју једног чисто нацијоналнот паробродарског предузећа у ту сврху било немогућно извести, будући да прекоокеанска пловидба гута огромне капитале, али да би свакако од стране државе требало изићи насусрет свакој приватној иницијативи у том правцу, те потпомоћи таково друштво и дати му све могуће олакшице,

Још разни други подаци изнесени су приликом ове анкете, и пали су многи предлози, који се додуше не могу одмах сви узети у обзир и прихватити, но који сви укупно показују, да је с овом анкетом стављен на дневни ред један предмет који заслужује да на њему стално остане, и да, осим учесника анкете, заинтересује и шире кругове, почевши са народним заступницима у Скушштини и по скупштинским одборима.

M. K.

Ekonomski pregled, Sušak—HMi;ijeka.

Dne 9, o, mj, otpočela je u Veneciji rad italo-jugoslovenska komisija za regulisanje onih odnosa koji nedavno sklopljenim trgovinskim ugovorom misu mogli biti uredjeni, Pored mnogih pitanja više-manje sporedne važnosti, i koja će se lako dati riješiti, najvažnije je pitanje pred ovom komisijom: sistemiziranje prometa sa Rijekom, odnosno čitav skup pitanja koja su u vezi sa riječkim problemom,

Rijeka, kao jedina madžarska luka, imala je prije Rata sve povlastice koje su se dale samo zamisliti, Njoj za volju je tarifalna politika madžarskih željeznica bila tako sprovedena, da je transport za Rijeku i sa Rijeke bio daleko jeftiniji nećo za sve druge tačke iste daljine, S obzirom na tako niske tarife, naravno da je skoro čitav izvoz predratne Madžarske gravitizao ka Rijeci: šećer iz tvornica Slovačke isto kao i drvo iz Erdelja, pa je prema tome Rijeka i imala daleko veći promet nego što je odgovaralo njenu prirodnom položaju, Prirodni »Hinterland« Rijeke, koji je u svakom slučaju morao da se služi riječkom lukom, obuhvatao je, u najboljem slučaju, Hrvatsku i Slavoniju, te jedan dio ugarske ravnice, dok je Slovenija, s obzirom na željezničke veze, gravitirala isključivo prema Trstu, i nije ni najmanje upućena bila na Rijeku,

362